Mandić, Marija

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0003-4593-212X
  • Mandić, Marija (7)
Projects

Author's Bibliography

Kritičke studije diskursa

Mandić, Marija; Kuzmanović Jovanović, Ana

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Mandić, Marija
AU  - Kuzmanović Jovanović, Ana
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3745
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Priručnik kritike
T1  - Kritičke studije diskursa
SP  - 495
EP  - 536
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3745
ER  - 
@inbook{
author = "Mandić, Marija and Kuzmanović Jovanović, Ana",
year = "2023",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Priručnik kritike",
booktitle = "Kritičke studije diskursa",
pages = "495-536",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3745"
}
Mandić, M.,& Kuzmanović Jovanović, A.. (2023). Kritičke studije diskursa. in Priručnik kritike
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 495-536.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3745
Mandić M, Kuzmanović Jovanović A. Kritičke studije diskursa. in Priručnik kritike. 2023;:495-536.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3745 .
Mandić, Marija, Kuzmanović Jovanović, Ana, "Kritičke studije diskursa" in Priručnik kritike (2023):495-536,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3745 .

Erlangen Manuscript: The oldest-known collection of Serbo-Croatian oral poems and its digital edition

Mandić, Marija; Vukmanović, Ana

(University of Belgrade – Faculty of Philosophy, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Mandić, Marija
AU  - Vukmanović, Ana
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3386
AB  - The paper analyzes the digital edition of the Erlangen Manuscript, he oldest known collection of Serbo-Croatian folk poems. Written in Cyrillic minuscule with 217 folk poems of different genres, the manuscript is dated in the third decade of the 18th century, and the most likely place of its
creation is the Habsburg Military Frontier. In the 1780s the manuscript was donated by an anonymous benefactor to the University Library in Erlangen, after which it was named. The first part of the paper presents the critical edition of the Erlangen Manuscript by the Slavicist Gerhard Gezeman (1925). The paper’s main part analyzes the critical digital edition by Mirjana Detelić et al.
(2012), whose aims were to make the Erlangen Manuscript available to a broader public with a new transliteration from the old Cyrillic to modern Serbian Cyrillic, and to contribute to its visibility in a global context. It is argued that this digital edition can serve as a model not only for the old folklore and ethnographic collections, but also for other manuscripts.
AB  - Рад представља и анализира дигитално критичко издање Ерлангенског рукописа, најстарије познате збирке српскохрватских народних песама, која спада у драгоцено српско и јужнословенско културно наслеђе.  Написан ћириличном минускулом, калиграфским брзописом, рукопис садржи 217 песама различитих жанрова. Датиран је у трећу деценију 18.
века, а као највероватније место сакупљања наводи се Војна граница Хабсбуршке монархије, тачније војни логор у коме су се могли окупити војници различитог етничког порекла и говорници различитих јужнословенских варијетета. Непознати дародавац је 1780-их година поклонио рукопис библиотеци Ерлангенског универзитета, по коме је касније рукопис и добио име. Након тога је потонуо у заборав, да би био поново откривен 1913.
године. Деценију касније уследило је прво критичко издање Ерлангенског рукописа, које је приредио немачки слависта Герхард Геземан 1925. године. Геземан је своје истраживачке налазе изложио у опсежној уводној студији свог издања рукописа. У првом делу рада укратко представљамо Геземаново издање рукописа. Главни део рада анализира дигитално издање Ерлангенског рукописа, за које је заслужна група аутора (Детелић и др., 2012). Главни циљеви уредника дигиталног издања били су да понуде нову транслитерацију старог ћириличног текста у модерни српски језик, као и да допринесу видљивости овог драгоценог културног наслеђа у глобалном контексту. У раду заступамо тезу д а ово дигитално критичко издање може послужити као модел не само за будућа издања старих фолклорних и етнографских збирки, него и других старих рукописа.
PB  - University of Belgrade – Faculty of Philosophy
T2  - Archives and Archival Research in the Digital Environment A Thematic Volume
T1  - Erlangen Manuscript: The oldest-known collection of Serbo-Croatian oral poems and its digital edition
T1  - Ерлангенски рукопис: најстарија позната збирка српскохрватских народних песама и њено дигитално издање
SP  - 113
EP  - 126
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3386
ER  - 
@inbook{
author = "Mandić, Marija and Vukmanović, Ana",
year = "2023",
abstract = "The paper analyzes the digital edition of the Erlangen Manuscript, he oldest known collection of Serbo-Croatian folk poems. Written in Cyrillic minuscule with 217 folk poems of different genres, the manuscript is dated in the third decade of the 18th century, and the most likely place of its
creation is the Habsburg Military Frontier. In the 1780s the manuscript was donated by an anonymous benefactor to the University Library in Erlangen, after which it was named. The first part of the paper presents the critical edition of the Erlangen Manuscript by the Slavicist Gerhard Gezeman (1925). The paper’s main part analyzes the critical digital edition by Mirjana Detelić et al.
(2012), whose aims were to make the Erlangen Manuscript available to a broader public with a new transliteration from the old Cyrillic to modern Serbian Cyrillic, and to contribute to its visibility in a global context. It is argued that this digital edition can serve as a model not only for the old folklore and ethnographic collections, but also for other manuscripts., Рад представља и анализира дигитално критичко издање Ерлангенског рукописа, најстарије познате збирке српскохрватских народних песама, која спада у драгоцено српско и јужнословенско културно наслеђе.  Написан ћириличном минускулом, калиграфским брзописом, рукопис садржи 217 песама различитих жанрова. Датиран је у трећу деценију 18.
века, а као највероватније место сакупљања наводи се Војна граница Хабсбуршке монархије, тачније војни логор у коме су се могли окупити војници различитог етничког порекла и говорници различитих јужнословенских варијетета. Непознати дародавац је 1780-их година поклонио рукопис библиотеци Ерлангенског универзитета, по коме је касније рукопис и добио име. Након тога је потонуо у заборав, да би био поново откривен 1913.
године. Деценију касније уследило је прво критичко издање Ерлангенског рукописа, које је приредио немачки слависта Герхард Геземан 1925. године. Геземан је своје истраживачке налазе изложио у опсежној уводној студији свог издања рукописа. У првом делу рада укратко представљамо Геземаново издање рукописа. Главни део рада анализира дигитално издање Ерлангенског рукописа, за које је заслужна група аутора (Детелић и др., 2012). Главни циљеви уредника дигиталног издања били су да понуде нову транслитерацију старог ћириличног текста у модерни српски језик, као и да допринесу видљивости овог драгоценог културног наслеђа у глобалном контексту. У раду заступамо тезу д а ово дигитално критичко издање може послужити као модел не само за будућа издања старих фолклорних и етнографских збирки, него и других старих рукописа.",
publisher = "University of Belgrade – Faculty of Philosophy",
journal = "Archives and Archival Research in the Digital Environment A Thematic Volume",
booktitle = "Erlangen Manuscript: The oldest-known collection of Serbo-Croatian oral poems and its digital edition, Ерлангенски рукопис: најстарија позната збирка српскохрватских народних песама и њено дигитално издање",
pages = "113-126",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3386"
}
Mandić, M.,& Vukmanović, A.. (2023). Erlangen Manuscript: The oldest-known collection of Serbo-Croatian oral poems and its digital edition. in Archives and Archival Research in the Digital Environment A Thematic Volume
University of Belgrade – Faculty of Philosophy., 113-126.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3386
Mandić M, Vukmanović A. Erlangen Manuscript: The oldest-known collection of Serbo-Croatian oral poems and its digital edition. in Archives and Archival Research in the Digital Environment A Thematic Volume. 2023;:113-126.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3386 .
Mandić, Marija, Vukmanović, Ana, "Erlangen Manuscript: The oldest-known collection of Serbo-Croatian oral poems and its digital edition" in Archives and Archival Research in the Digital Environment A Thematic Volume (2023):113-126,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3386 .

European Charter for Regional or Minority Languages as an instrument of European language policy

Mandić, Marija

(University of Vlora “Ismail Qemali”, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Mandić, Marija
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3235
AB  - In this paper, I analyse the European Charter for Regional or Minority Languages as one of the most important European instruments of language policy and planning. In the first part, the 
basic principles of European language policy and ideology are outlined. Then the programme, structure, and work procedures of the Charter are presented. Finally, the paper discusses how 
the Charter intersects with the political field of European countries and what its role is in minority language revitalisation and emancipation.
PB  - University of Vlora “Ismail Qemali”
T2  - The languages of the Balkans in the integration context
T1  - European Charter for Regional or Minority Languages as an instrument of  European language policy
SP  - 5
EP  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3235
ER  - 
@inbook{
author = "Mandić, Marija",
year = "2023",
abstract = "In this paper, I analyse the European Charter for Regional or Minority Languages as one of the most important European instruments of language policy and planning. In the first part, the 
basic principles of European language policy and ideology are outlined. Then the programme, structure, and work procedures of the Charter are presented. Finally, the paper discusses how 
the Charter intersects with the political field of European countries and what its role is in minority language revitalisation and emancipation.",
publisher = "University of Vlora “Ismail Qemali”",
journal = "The languages of the Balkans in the integration context",
booktitle = "European Charter for Regional or Minority Languages as an instrument of  European language policy",
pages = "5-32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3235"
}
Mandić, M.. (2023). European Charter for Regional or Minority Languages as an instrument of  European language policy. in The languages of the Balkans in the integration context
University of Vlora “Ismail Qemali”., 5-32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3235
Mandić M. European Charter for Regional or Minority Languages as an instrument of  European language policy. in The languages of the Balkans in the integration context. 2023;:5-32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3235 .
Mandić, Marija, "European Charter for Regional or Minority Languages as an instrument of  European language policy" in The languages of the Balkans in the integration context (2023):5-32,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3235 .

Mehrsprachigkeit in der sprachlichen Mimikry: Die donauschwäbischen Sprachgemeinschaften in der Vojvodina (Serbien)

Mandić, Marija; Krel, Aleksandar

(Heidelberg : Universitätsverlag Winter, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Mandić, Marija
AU  - Krel, Aleksandar
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3215
AB  - Basierend auf zeitgenössischer Feldforschung in der Vojvodina (Serbien) analysiert der Beitrag den Sprachgebrauch der der donauschwäbischen Sprachgemeinschaften nach dem Zweiten Weltkrieg, der durch das Verbot von Deutsch in der Öffentlichkeit und sprachliche Mimikry gekennzeichnet  war. Im ersten Teil geben wir einen historischen Überblick über die Donauschwäbischen Sprachgemeinschaften von der Habsburgermonarchie bis zum heutigen Serbien. Danach kontextualisie ren wir den Diskurs der heutigen Angehörigen der donauschwäbischen Gemeinde im theoretischen  Rahmen des kulturellen Traumas. Im analytischen Teil werden ihre Aussagen als Oral-History Quellen und Erzählungen behandelt, auf deren Grundlage wir ihre soziolinguistische Situation in der Zeit nach dem Zweiten Weltkrieg rekonstruieren. Es wird argumentiert, dass sie aufgrund ihrer ausgebildeten Mehrsprachigkeit ohne größere kommunikative Probleme von Schwäbisch oder Standarddeutsch auf die Umgebungssprachen umgestiegen sind, wenn sie bedroht wurden.
AB  - Based on contemporary fieldwork in Vojvodina, the Autonomous Province in the north of Serbia, the article analyses the sociolinguistic situation of the Danube Swabians in the period immediately after World War II, which was characterized by the ban on German language, stigmatization and mimicry in public sphere. In the first part, we provide a historical overview of the Danube Swabian speech communities from the Habsburg Monarchy to the present-day Serbia. Then, by using the theoretical framework of cultural trauma, we contextualize the interlocutors’ discourse on language practices after World War II. In the analytical part, the interlocutors’ utterances are approached as oral accounts of historical events, on the basis of which we reconstruct the sociolinguistic situation of the Danube Swabians. The article shows, on the one hand, that the practices of language mimicry and language shift were widespread, and, on the other hand, it sheds light on the role that multilingualism played in the language mimicry of the Danube Swabian speech communities. It is argued that the Danube Swabian speech communities, when threatened, switched from Swabian or standard German to languages of their social environment without major communicative problems due to their developed multilingualism.
PB  - Heidelberg : Universitätsverlag Winter
T2  - Schnittstelle Germanistik. Forum für Deutsche Sprache, Literatur und Kultur des mittleren und östlichen Europas
T1  - Mehrsprachigkeit in der sprachlichen Mimikry:  Die donauschwäbischen Sprachgemeinschaften  in der Vojvodina (Serbien)
T1  - Multilingualism in language mimicry: The Danube Swabian language communities in Vojvodina (Serbia)
IS  - 1
VL  - 3
SP  - 67
EP  - 93
DO  - 10.33675/SGER/2023/1/7
ER  - 
@article{
author = "Mandić, Marija and Krel, Aleksandar",
year = "2023",
abstract = "Basierend auf zeitgenössischer Feldforschung in der Vojvodina (Serbien) analysiert der Beitrag den Sprachgebrauch der der donauschwäbischen Sprachgemeinschaften nach dem Zweiten Weltkrieg, der durch das Verbot von Deutsch in der Öffentlichkeit und sprachliche Mimikry gekennzeichnet  war. Im ersten Teil geben wir einen historischen Überblick über die Donauschwäbischen Sprachgemeinschaften von der Habsburgermonarchie bis zum heutigen Serbien. Danach kontextualisie ren wir den Diskurs der heutigen Angehörigen der donauschwäbischen Gemeinde im theoretischen  Rahmen des kulturellen Traumas. Im analytischen Teil werden ihre Aussagen als Oral-History Quellen und Erzählungen behandelt, auf deren Grundlage wir ihre soziolinguistische Situation in der Zeit nach dem Zweiten Weltkrieg rekonstruieren. Es wird argumentiert, dass sie aufgrund ihrer ausgebildeten Mehrsprachigkeit ohne größere kommunikative Probleme von Schwäbisch oder Standarddeutsch auf die Umgebungssprachen umgestiegen sind, wenn sie bedroht wurden., Based on contemporary fieldwork in Vojvodina, the Autonomous Province in the north of Serbia, the article analyses the sociolinguistic situation of the Danube Swabians in the period immediately after World War II, which was characterized by the ban on German language, stigmatization and mimicry in public sphere. In the first part, we provide a historical overview of the Danube Swabian speech communities from the Habsburg Monarchy to the present-day Serbia. Then, by using the theoretical framework of cultural trauma, we contextualize the interlocutors’ discourse on language practices after World War II. In the analytical part, the interlocutors’ utterances are approached as oral accounts of historical events, on the basis of which we reconstruct the sociolinguistic situation of the Danube Swabians. The article shows, on the one hand, that the practices of language mimicry and language shift were widespread, and, on the other hand, it sheds light on the role that multilingualism played in the language mimicry of the Danube Swabian speech communities. It is argued that the Danube Swabian speech communities, when threatened, switched from Swabian or standard German to languages of their social environment without major communicative problems due to their developed multilingualism.",
publisher = "Heidelberg : Universitätsverlag Winter",
journal = "Schnittstelle Germanistik. Forum für Deutsche Sprache, Literatur und Kultur des mittleren und östlichen Europas",
title = "Mehrsprachigkeit in der sprachlichen Mimikry:  Die donauschwäbischen Sprachgemeinschaften  in der Vojvodina (Serbien), Multilingualism in language mimicry: The Danube Swabian language communities in Vojvodina (Serbia)",
number = "1",
volume = "3",
pages = "67-93",
doi = "10.33675/SGER/2023/1/7"
}
Mandić, M.,& Krel, A.. (2023). Mehrsprachigkeit in der sprachlichen Mimikry:  Die donauschwäbischen Sprachgemeinschaften  in der Vojvodina (Serbien). in Schnittstelle Germanistik. Forum für Deutsche Sprache, Literatur und Kultur des mittleren und östlichen Europas
Heidelberg : Universitätsverlag Winter., 3(1), 67-93.
https://doi.org/10.33675/SGER/2023/1/7
Mandić M, Krel A. Mehrsprachigkeit in der sprachlichen Mimikry:  Die donauschwäbischen Sprachgemeinschaften  in der Vojvodina (Serbien). in Schnittstelle Germanistik. Forum für Deutsche Sprache, Literatur und Kultur des mittleren und östlichen Europas. 2023;3(1):67-93.
doi:10.33675/SGER/2023/1/7 .
Mandić, Marija, Krel, Aleksandar, "Mehrsprachigkeit in der sprachlichen Mimikry:  Die donauschwäbischen Sprachgemeinschaften  in der Vojvodina (Serbien)" in Schnittstelle Germanistik. Forum für Deutsche Sprache, Literatur und Kultur des mittleren und östlichen Europas, 3, no. 1 (2023):67-93,
https://doi.org/10.33675/SGER/2023/1/7 . .

Learning the language of social environment: the case of Hungarian in Vojvodina (Serbia)

Racz, Krisztina; Mandić, Marija

(Routledge, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Racz, Krisztina
AU  - Mandić, Marija
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2887
AB  - This article explores Yugoslav education policy in Vojvodina (Serbia), one of the most multilingual regions of the country, which was implemented in the period between the 1960s and 1980s through the school subject the ‘Language of social environment’ (LSE). Based on archival and field research, this case study is devoted to the school subject Hungarian as LSE intended for students whose L1 was Serbo-Croatian. The article addresses the discourses of policy makers who advocated for the introduction of LSE and how former students and teachers remember the school subject, which was abolished in the 1990s. The analysis shows that LSE was based on the values of societal multilingualism for all members of society and in line with a ‘language-as-resource’ orientation to language planning and policy, both as an etic concept at top-down policy level and as an emic concept at local level where nostalgic memories and bottom-up initiatives for its reintroduction emerged.
PB  - Routledge
T2  - Current Issues in Language Planning
T1  - Learning the language of social environment: the case of Hungarian in Vojvodina (Serbia)
IS  - 4
VL  - 4
SP  - 460
EP  - 480
DO  - 10.1080/14664208.2022.2145541
ER  - 
@article{
author = "Racz, Krisztina and Mandić, Marija",
year = "2023",
abstract = "This article explores Yugoslav education policy in Vojvodina (Serbia), one of the most multilingual regions of the country, which was implemented in the period between the 1960s and 1980s through the school subject the ‘Language of social environment’ (LSE). Based on archival and field research, this case study is devoted to the school subject Hungarian as LSE intended for students whose L1 was Serbo-Croatian. The article addresses the discourses of policy makers who advocated for the introduction of LSE and how former students and teachers remember the school subject, which was abolished in the 1990s. The analysis shows that LSE was based on the values of societal multilingualism for all members of society and in line with a ‘language-as-resource’ orientation to language planning and policy, both as an etic concept at top-down policy level and as an emic concept at local level where nostalgic memories and bottom-up initiatives for its reintroduction emerged.",
publisher = "Routledge",
journal = "Current Issues in Language Planning",
title = "Learning the language of social environment: the case of Hungarian in Vojvodina (Serbia)",
number = "4",
volume = "4",
pages = "460-480",
doi = "10.1080/14664208.2022.2145541"
}
Racz, K.,& Mandić, M.. (2023). Learning the language of social environment: the case of Hungarian in Vojvodina (Serbia). in Current Issues in Language Planning
Routledge., 4(4), 460-480.
https://doi.org/10.1080/14664208.2022.2145541
Racz K, Mandić M. Learning the language of social environment: the case of Hungarian in Vojvodina (Serbia). in Current Issues in Language Planning. 2023;4(4):460-480.
doi:10.1080/14664208.2022.2145541 .
Racz, Krisztina, Mandić, Marija, "Learning the language of social environment: the case of Hungarian in Vojvodina (Serbia)" in Current Issues in Language Planning, 4, no. 4 (2023):460-480,
https://doi.org/10.1080/14664208.2022.2145541 . .
1

Words in Space and Time: Historical Atlas of Language Politics in Modern Central Europe. By Tomasz Kamusella. Budapest–Vienna–New York: Central European University, 2021. 250 pp.

Mandić, Marija

(Institute of History, Research Centre for the Humanities (RCH), 2022)

TY  - JOUR
AU  - Mandić, Marija
PY  - 2022
UR  - https://hunghist.org/images/Mandic_doi.pdf
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2731
AB  - Tomasz Kamusella is a scholar from Poland whose main fields of research have been language politics, nationalism, and ethnicity, topics he has studied from an interdisciplinary perspective. The idea of his recent book Words in Space and Time: Historical Atlas of Language Politics in Modern Central Europe (hereinafter referred to as Historical Atlas) came in the mid-2000s as he was finishing his seminal monograph The Politics of Language and Nationalism in Modern Central Europe (Palgrave, 2009). Hence, this interdisciplinary, encyclopedic atlas represents a synthesis of his previous work with the difference that cartography is now given a central place. Inspired by Paul Robert Magocsi’s renowned Historical Atlas of (East) Central Europe (1992/2019), Kamusella, working in close cooperation with professional cartographer Robert Chmielewski, elaborated a series of annotated maps as spatial expressions “for the formation of political processes that would
have been difficult to express in words alone” (p.ix).
AB  - Томаш Камасела (Tomasz Kamusella) је научник из Пољске чија су главна поља истраживања језичка политика, национализам и етничка припадност, које проучава из интердисциплинарне перспективе. Идеја за настанак књиге Words in Space and Time: Historical Atlas of Language Politics in Modern Central Europe (у даљем тексту: Historical Atlas) дошла је средином 2000-их када је  завршавао своју монографију  Language Politics and Nationalism in Modern Central Europe (Palgrave, 2009). Овај интердисциплинарни, енциклопедијски атлас представља синтезу његовог претходног рада, с том разликом што је сада картографији дато централно место. Инспирисан познатим историјским атласом (Источне) Централне Европе (1992/2019) Пола Роберта Магочија (Paul Robert Magocsi), Камусела је, у блиској сарадњи са професионалним картографом Робертом Чмилевским (Robert Chmielewski), разрадио серију анотираних карти као просторних израза „за формирање политичких процеса које би било је тешко изразити само речима” (p.ix).
PB  - Institute of History, Research Centre for the Humanities (RCH)
T2  - Hungarian Historical Review
T1  - Words in Space and Time: Historical Atlas of Language Politics in Modern Central Europe. By Tomasz Kamusella. Budapest–Vienna–New York: Central European University, 2021. 250 pp.
IS  - 2
VL  - 11
SP  - 481
EP  - 484
DO  - 10.38145/2022.2.481
ER  - 
@article{
author = "Mandić, Marija",
year = "2022",
abstract = "Tomasz Kamusella is a scholar from Poland whose main fields of research have been language politics, nationalism, and ethnicity, topics he has studied from an interdisciplinary perspective. The idea of his recent book Words in Space and Time: Historical Atlas of Language Politics in Modern Central Europe (hereinafter referred to as Historical Atlas) came in the mid-2000s as he was finishing his seminal monograph The Politics of Language and Nationalism in Modern Central Europe (Palgrave, 2009). Hence, this interdisciplinary, encyclopedic atlas represents a synthesis of his previous work with the difference that cartography is now given a central place. Inspired by Paul Robert Magocsi’s renowned Historical Atlas of (East) Central Europe (1992/2019), Kamusella, working in close cooperation with professional cartographer Robert Chmielewski, elaborated a series of annotated maps as spatial expressions “for the formation of political processes that would
have been difficult to express in words alone” (p.ix)., Томаш Камасела (Tomasz Kamusella) је научник из Пољске чија су главна поља истраживања језичка политика, национализам и етничка припадност, које проучава из интердисциплинарне перспективе. Идеја за настанак књиге Words in Space and Time: Historical Atlas of Language Politics in Modern Central Europe (у даљем тексту: Historical Atlas) дошла је средином 2000-их када је  завршавао своју монографију  Language Politics and Nationalism in Modern Central Europe (Palgrave, 2009). Овај интердисциплинарни, енциклопедијски атлас представља синтезу његовог претходног рада, с том разликом што је сада картографији дато централно место. Инспирисан познатим историјским атласом (Источне) Централне Европе (1992/2019) Пола Роберта Магочија (Paul Robert Magocsi), Камусела је, у блиској сарадњи са професионалним картографом Робертом Чмилевским (Robert Chmielewski), разрадио серију анотираних карти као просторних израза „за формирање политичких процеса које би било је тешко изразити само речима” (p.ix).",
publisher = "Institute of History, Research Centre for the Humanities (RCH)",
journal = "Hungarian Historical Review",
title = "Words in Space and Time: Historical Atlas of Language Politics in Modern Central Europe. By Tomasz Kamusella. Budapest–Vienna–New York: Central European University, 2021. 250 pp.",
number = "2",
volume = "11",
pages = "481-484",
doi = "10.38145/2022.2.481"
}
Mandić, M.. (2022). Words in Space and Time: Historical Atlas of Language Politics in Modern Central Europe. By Tomasz Kamusella. Budapest–Vienna–New York: Central European University, 2021. 250 pp.. in Hungarian Historical Review
Institute of History, Research Centre for the Humanities (RCH)., 11(2), 481-484.
https://doi.org/10.38145/2022.2.481
Mandić M. Words in Space and Time: Historical Atlas of Language Politics in Modern Central Europe. By Tomasz Kamusella. Budapest–Vienna–New York: Central European University, 2021. 250 pp.. in Hungarian Historical Review. 2022;11(2):481-484.
doi:10.38145/2022.2.481 .
Mandić, Marija, "Words in Space and Time: Historical Atlas of Language Politics in Modern Central Europe. By Tomasz Kamusella. Budapest–Vienna–New York: Central European University, 2021. 250 pp." in Hungarian Historical Review, 11, no. 2 (2022):481-484,
https://doi.org/10.38145/2022.2.481 . .

Mapping Minority Multilingualism: Perspectives from Central and South-Eastern European Borderlands – Introduction to the Thematic Issue

Vervaet, Stijn; Mandić, Marija

(De Gruyter, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Vervaet, Stijn
AU  - Mandić, Marija
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2730
AB  - The essays in this thematic issue explore an important but often overlooked legacy of European multilingualism and the various power asymmetries and ideological values that characterize it, namely the multilingual practices of ethno-linguistic groups on Europe’s south-eastern periphery. Although the European Union has in the past twenty years adopted legislation that explicitly celebrates and supports multilingualism, linguistic diversity and minority language rights, its
language policy has received criticism for tending to rely on and embolden national
standardizing language regimes (Gal 2006; Leech 2017; Mandić and Belić 2018). Indeed, the European focus on the protection of language diversity and language rights appears to reaffirm a static model of language in that it relies upon “the idea of a European polity based on the cooperation of distinct nation states” and upon related codified languages which can be traced back to ideologies of Romantic authenticity and Enlightenment universality (Leech 2017: 34–35;
Gal 2011). Scholars of the EU’s language and multilingualism policy found that the official discourses oscillate between highlighting traditional cultural values like diversity and the right to education in the speakers’ first language on the one hand, and promoting economic values and ideologies on the other hand (Krzyżanowski and Wodak 2011; Romaine 2013).
AB  - Есеји у овом тематском броју истражују важно, али често занемарено наслеђе европске вишејезичности, као и асиметрије моћи и идеолошке вредности које га одликују, односно вишејезичне праксе етнолингвистичких група на југоисточној периферији Европе. Иако је Европска унија у протеклих двадесет година усвојила законодавство које експлицитно слави и подржава вишејезичност, језичку разноликост и језичка права мањина, њена језичка политика је критикована због склоности да се ослања на националне језичке режиме стандардизације (Gal 2006; Leech 2017; Mandić and Belić 2018). Заиста, чини се да европска усредсређеност на заштиту језичке разноликости и језичких права заправо реафирмише статични модел језика, јер се ослања на „европску политику засновану на сарадњи различитих националних држава“ и на, с њима повезане, кодификоване националне језике, а такве идеје потичу од идеологија романтичарске аутентичности и просветитељске универзалности (Leech 2017: 34–35; Gal 2011). Проучаваоци језичке и вишејезичне политике Европске уније показали су да званични дискурси осцилирају између истицања радиционалних културних вредности попут различитости и права на образовање на првом („матерњем“) језику говорника, с једне стране, и промовисања економских вредности и идеологија, с друге стране (Krzyżanowski and Wodak 2011; Romaine 2013).
PB  - De Gruyter
T2  - Zeitschrift für Slawistik
T1  - Mapping Minority Multilingualism: Perspectives from Central and South-Eastern European Borderlands – Introduction to the Thematic Issue
IS  - 4
VL  - 67
SP  - 501
EP  - 510
DO  - 10.1515/slaw-2022-0025
ER  - 
@article{
author = "Vervaet, Stijn and Mandić, Marija",
year = "2022",
abstract = "The essays in this thematic issue explore an important but often overlooked legacy of European multilingualism and the various power asymmetries and ideological values that characterize it, namely the multilingual practices of ethno-linguistic groups on Europe’s south-eastern periphery. Although the European Union has in the past twenty years adopted legislation that explicitly celebrates and supports multilingualism, linguistic diversity and minority language rights, its
language policy has received criticism for tending to rely on and embolden national
standardizing language regimes (Gal 2006; Leech 2017; Mandić and Belić 2018). Indeed, the European focus on the protection of language diversity and language rights appears to reaffirm a static model of language in that it relies upon “the idea of a European polity based on the cooperation of distinct nation states” and upon related codified languages which can be traced back to ideologies of Romantic authenticity and Enlightenment universality (Leech 2017: 34–35;
Gal 2011). Scholars of the EU’s language and multilingualism policy found that the official discourses oscillate between highlighting traditional cultural values like diversity and the right to education in the speakers’ first language on the one hand, and promoting economic values and ideologies on the other hand (Krzyżanowski and Wodak 2011; Romaine 2013)., Есеји у овом тематском броју истражују важно, али често занемарено наслеђе европске вишејезичности, као и асиметрије моћи и идеолошке вредности које га одликују, односно вишејезичне праксе етнолингвистичких група на југоисточној периферији Европе. Иако је Европска унија у протеклих двадесет година усвојила законодавство које експлицитно слави и подржава вишејезичност, језичку разноликост и језичка права мањина, њена језичка политика је критикована због склоности да се ослања на националне језичке режиме стандардизације (Gal 2006; Leech 2017; Mandić and Belić 2018). Заиста, чини се да европска усредсређеност на заштиту језичке разноликости и језичких права заправо реафирмише статични модел језика, јер се ослања на „европску политику засновану на сарадњи различитих националних држава“ и на, с њима повезане, кодификоване националне језике, а такве идеје потичу од идеологија романтичарске аутентичности и просветитељске универзалности (Leech 2017: 34–35; Gal 2011). Проучаваоци језичке и вишејезичне политике Европске уније показали су да званични дискурси осцилирају између истицања радиционалних културних вредности попут различитости и права на образовање на првом („матерњем“) језику говорника, с једне стране, и промовисања економских вредности и идеологија, с друге стране (Krzyżanowski and Wodak 2011; Romaine 2013).",
publisher = "De Gruyter",
journal = "Zeitschrift für Slawistik",
title = "Mapping Minority Multilingualism: Perspectives from Central and South-Eastern European Borderlands – Introduction to the Thematic Issue",
number = "4",
volume = "67",
pages = "501-510",
doi = "10.1515/slaw-2022-0025"
}
Vervaet, S.,& Mandić, M.. (2022). Mapping Minority Multilingualism: Perspectives from Central and South-Eastern European Borderlands – Introduction to the Thematic Issue. in Zeitschrift für Slawistik
De Gruyter., 67(4), 501-510.
https://doi.org/10.1515/slaw-2022-0025
Vervaet S, Mandić M. Mapping Minority Multilingualism: Perspectives from Central and South-Eastern European Borderlands – Introduction to the Thematic Issue. in Zeitschrift für Slawistik. 2022;67(4):501-510.
doi:10.1515/slaw-2022-0025 .
Vervaet, Stijn, Mandić, Marija, "Mapping Minority Multilingualism: Perspectives from Central and South-Eastern European Borderlands – Introduction to the Thematic Issue" in Zeitschrift für Slawistik, 67, no. 4 (2022):501-510,
https://doi.org/10.1515/slaw-2022-0025 . .
2