Новоплатонизам у византијској и раној српској филозофији: дијаграм круга и полупречника

Abstract

У раду се истражују неки од главних метафизичких појмова Максима Исповедника, као што су логоси творевине, јединство, разлике, кретање, граница, и све то у контексту његове метафоре центра круга и полупречника. Започиње се хипотезом, која се даље доказује, да су неки дијаграми кругова који се налазе у словенским средњовековним преписима Поука Доротеја из Газе, заправо инспирисани Максимовим идејама. На почетку рада је анализа једноставних дијаграма у којима је средиште круга идентификовано са Богом Логосом, а полупречници са логосима, и напредује се истраживањем сложенијих дијаграма који имају центар у облику круга или квадрата, спољну кружницу, концентричне прстенове, вишебојне полупречнике и крстасте траке. У раду се тврди да се ти нови елементи дијаграма користе за визуализацију сложених идеја, попут Свете Тројице као јединства различитости, онтолошке границе творевине постављене божанским провиђењем, тријадне структуре логоса бића и двоструког кретања происхођења и повратка.