Između permanentne krize i reforme: jugoslovensko samoupravljanje i Zakon o udruženom radu (1976)

Abstract

Jugoslovensko samoupravljanje je, u svojoj četrdesetogodišnjoj istoriji, prolazilo kroz razne faze transformisanja i prestrukturiranja koje se mogu objasniti sučeljavanjem sa izazovima koje su donosile česte društveno-ekonomske krize i političke dileme u zemlji. Početkom 1970-ih, jugoslovenski sistem je, prvo ustavnim amandmanima a onda i donošenjem novog Ustava, poprimio svoju konačnu formu. U sklopu tih promena, donet je i Zakon o udruženom radu (1976), jedan od temeljnih akata, koji je imao za cilj da do kraja definiše pravni okvir jugoslovenskog samoupravljanja. U praksi, Zakon se pokazao nedovoljno efikasnim, pa je još tokom socijalizma, a naročito nakon raspada zemlje, postao predmet brojnih kritika i osporavanja. Izlaganje ima za cilj da predstavi glavne implikacije koje su dovele do donošenja Zakona, kao i da ispita kakvo je bilo njegovo mesto u idejnom okviru jugoslovenskog samoupravljanja. U krajnjem ishodu, razmatraće se šire pitanje permanentne krize jugoslovenskog samoupravljanja i nastojenja da se ona prevaziđe.