Избори за Европски парламент 2019. године у државама Вишеградске групе: популисти у повлачењу?

Abstract

Већ неколико година, талас популизма потреса целу Европу, а нарочито је видљив у бившим социјалистичким државама. Распад традиционалне партијске дихотомије левице и деснице изазван пре свега економском кризом, али и низом других фактора, условио је муњевит успон странака и покрета које збирно можемо назвати популистичким. Иако овај феномен није својствен само Источној Европи, континуирани изборни успеси, па и владе формиране од стране таквих политичких актера, уз јасан наратив отпора дубљој европској интеграцији, постало је јасан тренд у овом делу света, али и проблем јединству Европске уније у деликатном економском и (гео)политичком тренутку. Европске елите стога су са ентузијазмом дочекале вест о победи либералног кандидата Зузане Чапутове на изборима за председника Словачке, нешто раније током ове године, сматрајући то сигналом да се популизам у овим земљама коначно повлачи и да ће, можда већ на европским изборима крајем маја 2019, популисти доживети ако не пораз, онда бар снажан ударац који ће их уздрмати. У овом раду одговарамо на питање да ли се то заиста десило: анализирамо трендове који су довели до пораста популизма у четири карактеристичне државе Централне Европе, као и резултате недавно одржаних избора за Европски парламент, посебно у контексту популистичких странака, те дајемо суд о одрживости ових политичких опција у будућности.