Kako Srbi i Albanci mogu živeti zajedno: pričajmo drugačije priče

Abstract

Nakon što najpre objasnim zašto mislim da je aktuelan politički proces i dijalog nedovoljan za budućnost zajedničkog života i pomirenje između Srba i Albanaca, u ovom radu identifikovaću tri osnovne, ključne priče koje pričamo jedni o drugima, a koje glase da 1) Srbi i Albanci ne mogu živeti zajedno, 2) našu međusobnu istoriju čini niz beskrajnih, vekovnih krvoprolića, masovnih zločina i etničkih sukoba i mržnje, te 3) su Srbi i Albanci drastično različiti i radikalno Drugi. Ovim trima uobičajenim tvrdnjama suprotstavljam drugačije priče, koje kažu: 1) Srbi i Albanci su oduvek živeli zajedno, u istim političkim tvorevinama; 2) Srbi i Albanci imali su mnogo manje sukoba i žrtava nego zapadnoevropski narodi, i 3) „srpstvo“ i „albanstvo“ se međusobno ne isključuju: biti Srbin znači biti i Albanac i obrnuto. Na kraju, suprotstavljam se implicitnom prihvatanju ideje kako nacionalistički narativ nudi lepšu, privlačniju priču od alternativnih, i zalažem se za sistematske napore u pravcu zagovaranja drugačijeg pripovednog modela naših odnosa, kao načinu da se promoviše i vaspostavi zajednički život i pomirenje.