Etika kao element profesionalne supkulture u obaveštajnom radu

Abstract

Tema etike je blisko povezana sa pitanjem o individualnim i ličnim performansama profesionalaca koje se pozicionira u institucionalnim okvirima. Umnožavanje obaveštajnih aktivnosti kao dela borbe protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i terorizma, zbog specifičnih ovlašćenja i upotrebe posebnih istražnih tehnika kojima se zadire u standardni korpus građanskih i ljudskih prava, istovremeno je uticalo na povećanje interesa za etički aspekt tih aktivnosti. Usmeravanje pažnje na etička pitanja u obaveštajnom radu uslovilo je pojavu etike obaveštajnog rada kao nove naučne oblasti u okviru koje se istražuju brojni etički problemi sa kojima se obaveštajna zajednica suočava, ali i formira teorija koja bi bila ekvivalent teoriji pravednog rata. Bezbednosni sektor je oblast u kojoj profesionalci uživaju veći stepen autonomije u odnosu na druge profesionalce koji zastupaju javni interes. Diskreciono odlučivanje utemljeno na interpretaciji jeste ključna karakteristika operativnog nivoa rada. U razvijenim demokratskim sredinama gde su institucije ustrojene po principu uslužnog servisa građana kao njihovih klijenata, legitimno je i pitanje troškova bezbednosnog sektora, i to kako ekonomske tako i društvene cene. Društvena cena bezbednosti se odnosi na njen društveni uticaj. U radu se upućuje na moguć negativan uticaj na društveni život koji bezbednosne mere i praksa mogu imati iako su delotvorni u smislu odvraćanja bezbednosnih pretnji, pa zbog toga nisu prihvatljivi kao produktivni jer ugrožavaju društveni poredak i kvalitet života u smislu usvojenih vrednosti. Cilj ovog rada je doprinos konsolidaciji argumentacije o nužnosti institucionalizacije kontinuiranog karijernog razvijanja etičke kompetencije u bezbednosnom sektoru.