Uloga imovine u organizovanom kriminalu: klasifikacija kriminala u odnosu na ulogu imovine

Abstract

Ekonomski aspekt društvenog života, kao jedan od ključnih faktora za razumevanje društvenih procesa, ima ekvivalentan značaj i kao jedan od društvenih faktora za razumevanje kriminala. Evolucija razumevanja veze između organizovanog kriminala i ekonomije koja se u literaturi može pratiti od 70tih godina XX veka, inicirala je promenu paradigme o prirodi organizovanog kriminala. Tradicionalno viđenje organizovanog kriminala kao mafijaške organizacije postaje predmet debate u kojoj se tom shvatanju suprotstvlja argumentacija da organizovani kriminal nastaje u okolnostima koje predstavljaju antitezu glavnoj pretpostavki ekonomije — potpuno i besplatno garantovanje imovinskih prava.

Ukoliko država ne štiti imovinu ili sama stvara prepreke u pribavljanju njene zaštite, kriminalno preduzetništvo postaje karakteristika ekonomije u takvoj državi. Kada je zaštita imovinskih prava neodgovarajuća, nastaje okruženje koje pogoduje pojavi organizovanog kriminala. U okviru ekonomske dimenzije, osnovna funkcija organizovanog kriminala je da obezbedi ugovornu garanciju. Cilj ovog rada je da fokusiranjem procesa a ne učinilaca, ukaže na ekonomsku motivaciju u temeljima fenomena organizovanog kriminala, te potrebu uvažavanja ove činjenice prilikom opredeljenja metoda suzbijanja ove devijantne pojave.