O jednoj botaničkoj analogiji u modernoj teoriji društva

Abstract

U ovom prilogu autor sagledava i analizira kakvu ulogu igra metafora „korena“, kao i čitav onaj diskurzivni sklop koji se za nju veže – „ukorenjenost“, „iskorenjenost“ i tako dalje – te kako funkcionišu botaničke analogije uopšte u modernoj političkoj teoriji. Ideološka podvajanja se iz ovog aspekta prikazuju kao u jednakoj meri, samo na različite načine, fiksirana za predstavu korena ljudske egzistencije ili dobro uređenog društva – i odgovarajuću sliku rascvetalog drveta ukoliko je izniklo na tim osnovama – u čijem su povlašćenom posedu i iz kojeg crpu pravo i na „radikalno“ postupanje. Razlika, pak, počinje tek tamo gde jedni zagovaraju bezuslovno negovanje datog korena a drugi preku neophodnost njegovog zamenjivanja novim. U zaključku rada se sugeriše da bi napuštanje floralnih metafora moglo ne samo da otvori prostor za razložan disput o pitanjima na koja se mislilo da one pružaju odgovore, nego i da bi tek takvo odstupanje od fascinacije korenom u savremenosti bilo zaista – korenito.