Prvi deo rada ispituje srodnost u dijagnozama savremenosti kod Huga Bala i Martina Hajdegera. Oba mislioca prepoznaju niveliranje kao važnu osobe- nost svoga vremena. Niveliranje o kojem govori Bal poistovećeno je sa apoka- liptičnim ukidanjem ljudskosti. Do njega dolazi tako što se sve ljudske tvorevine ispostavljaju kao jednako vredne, što postaje moguće tek nakon što najpre biva ukinuta vrednosna vertikala, zahvaljujući kojoj se nekada vrhunsko delo razliko- valo od prosečnog. Kod Hajdegera je niveliranje poistovećeno sa pervertiranim oblicima radoznalosti. Za razliku od nekadašnjih oblika radoznalosti, kojima je bila zajednička volja za dubljim uvidom, savremena radoznalost je krajnje površna, prepuštena bez ograda svim utiscima za koje se ispostavi da nadilaze očekivano i već viđeno. U drugom delu rada ispituje se Huserlov pojam pasivne sinteze da bi se intervencija fenomenologije posmatrala iz perspektive dekonstrukcije uči- naka niveliranja. Autor zaključuje da ona za rezultat i...ma upozorenje da se posred- stvom prirodne subjektivnosti i konvencionalnih oblika znanja ne možemo zašti- titi od sveta kojem smo izloženi, na osnovu čega je nužan povratak izvornoj subjektivnosti, što je zajednićka ideja avangardista i fenomenologa.
Ključne reči:
pasivnost / klasično / niveliranje
Izvor:
Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 2016, 225-236
Izdavač:
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
TY - JOUR
AU - Prole, Dragan
PY - 2016
UR - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/384
AB - Prvi deo rada ispituje srodnost u dijagnozama savremenosti kod Huga Bala i Martina Hajdegera. Oba mislioca prepoznaju niveliranje kao važnu osobe- nost svoga vremena. Niveliranje o kojem govori Bal poistovećeno je sa apoka- liptičnim ukidanjem ljudskosti. Do njega dolazi tako što se sve ljudske tvorevine ispostavljaju kao jednako vredne, što postaje moguće tek nakon što najpre biva ukinuta vrednosna vertikala, zahvaljujući kojoj se nekada vrhunsko delo razliko- valo od prosečnog. Kod Hajdegera je niveliranje poistovećeno sa pervertiranim oblicima radoznalosti. Za razliku od nekadašnjih oblika radoznalosti, kojima je bila zajednička volja za dubljim uvidom, savremena radoznalost je krajnje površna, prepuštena bez ograda svim utiscima za koje se ispostavi da nadilaze očekivano i već viđeno. U drugom delu rada ispituje se Huserlov pojam pasivne sinteze da bi se intervencija fenomenologije posmatrala iz perspektive dekonstrukcije uči- naka niveliranja. Autor zaključuje da ona za rezultat ima upozorenje da se posred- stvom prirodne subjektivnosti i konvencionalnih oblika znanja ne možemo zašti- titi od sveta kojem smo izloženi, na osnovu čega je nužan povratak izvornoj subjektivnosti, što je zajednićka ideja avangardista i fenomenologa.
PB - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2 - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1 - Pasivnost i niveliranje Huserl, Hajdeger i Hugo Bal
SP - 225
EP - 236
DO - 10.2298/FID1601225P
ER -
@article{
author = "Prole, Dragan",
year = "2016",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/384",
abstract = "Prvi deo rada ispituje srodnost u dijagnozama savremenosti kod Huga Bala i Martina Hajdegera. Oba mislioca prepoznaju niveliranje kao važnu osobe- nost svoga vremena. Niveliranje o kojem govori Bal poistovećeno je sa apoka- liptičnim ukidanjem ljudskosti. Do njega dolazi tako što se sve ljudske tvorevine ispostavljaju kao jednako vredne, što postaje moguće tek nakon što najpre biva ukinuta vrednosna vertikala, zahvaljujući kojoj se nekada vrhunsko delo razliko- valo od prosečnog. Kod Hajdegera je niveliranje poistovećeno sa pervertiranim oblicima radoznalosti. Za razliku od nekadašnjih oblika radoznalosti, kojima je bila zajednička volja za dubljim uvidom, savremena radoznalost je krajnje površna, prepuštena bez ograda svim utiscima za koje se ispostavi da nadilaze očekivano i već viđeno. U drugom delu rada ispituje se Huserlov pojam pasivne sinteze da bi se intervencija fenomenologije posmatrala iz perspektive dekonstrukcije uči- naka niveliranja. Autor zaključuje da ona za rezultat ima upozorenje da se posred- stvom prirodne subjektivnosti i konvencionalnih oblika znanja ne možemo zašti- titi od sveta kojem smo izloženi, na osnovu čega je nužan povratak izvornoj subjektivnosti, što je zajednićka ideja avangardista i fenomenologa.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Pasivnost i niveliranje Huserl, Hajdeger i Hugo Bal",
pages = "225-236",
doi = "10.2298/FID1601225P"
}
Prole D. Pasivnost i niveliranje Huserl, Hajdeger i Hugo Bal. Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2016;:225-236
Prole, D. (2016). Pasivnost i niveliranje Huserl, Hajdeger i Hugo Bal.
Filozofija i društvo/Philosophy and SocietyBeograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 225-236.
https://doi.org/10.2298/FID1601225P
Prole Dragan, "Pasivnost i niveliranje Huserl, Hajdeger i Hugo Bal" (2016):225-236,
https://doi.org/10.2298/FID1601225P .
