Anticipacija i navika: izvori probabilističkog rasuđivanja

Abstract

Ова докторска дисертација посвећена је феноменолошкој анализи антиципације, навике и вероватноће на нивоу опажања, заснованој на филозофији Едмунда Хусерла. Циљ ми је да преко Хусерлових феноменолошких анализа опажања објасним у ком смислу се навика и антиципација могу сматрати изворима пробабилистичког расуђивања, као и да на основу тога понудим феноменолошку интерпретацију вероватноће као свежу алтернативу главним филозофским интерпретацијама тог појма. Задатак ће најпре бити да се што боље разумеју детаљи опажајне сазнајне активности, а посебно конститутивна улога антиципације и навике за опажање идентичних спољашњих објеката нашег свакодневног искуства. На основу тога ћу показати да је узајамна динамика антиципације и навике на нивоу пасивне синтезе у опажању конститутивна за базичне облике опажајних процена вероватноће. Тај увид ћу искористити да аргументујем да нам Хусерлове феноменолошке анализе опажања нуде вредну перспективу у оквиру филозофије вероватноће с обзиром на још увек неразрешено питање: да ли је вероватноћа субјективна или објективна? Феноменолошки приступ вероватноћи представља новину у контексту савремене дебате о интерпретацијама вероватноће, али и у контексту литературе која се бави Хусерловом феноменологијом.

This doctoral dissertation is dedicated to a phenomenological analysis of anticipation, habit, and probability at the level of perception, based on the philosophy of Edmund Husserl. The objective is to explain, through Husserl's phenomenological analyses of perception, how habit and anticipation can be regarded as origins of probabilistic reasoning. In light of these insights, the dissertation offers a phenomenological interpretation of probability as a novel alternative to the main philosophical interpretations of the term. The first step is to gain a better understanding of perceptual cognitive activity, with a focus on the constitutive role of anticipation and habit for perceiving identical external objects of everyday experience. Building on this, the dissertation shows that the mutual dynamics of anticipation and habit at the level of passive synthesis in perception is constitutive for basic forms of perceptual probability estimates. Using this insight, the dissertation argues that Husserl's phenomenological analyses of perception provide a valuable perspective within the philosophy of probability, particularly in the context of the unresolved question of whether probability is subjective or objective. The phenomenological approach to probability is an original contribution to both the contemporary debate on interpretations of probability and the literature dealing with Husserl's phenomenology.