Az értelmiségi (dez)angazsáltság Szerbiában a XXI. század elején

Abstract

Pitanje angažmana intelektualaca u građanskom društvu Srbije je razmatrano u ovom radu kroz vizuru istaknutih intelektualaca koji su delovali u prvoj deceniji XXI veka. U radu se pošlo od pretpostavke da se intelektualno delovanje nužno dešava u okviru građanskog društva, odnosno javne arene. Analizirani stavovi ukazuju da srpski intelektualci najviše naginju Saidovom i Bendinom tumačenju, zahtevajući od intelektualca da se vodi veberijanskom etikom odgovornosti, a ne etikom principijelnog ubeđenja. Ipak, vidno je da nisu isto toliko spremni da se sami suoče sa posledicama takve uloge u građanskom društvu. Nalazi istraživanja pokazuju da uprkos načelom prihvatanju suštastvenosti angažmana, većina intelektualaca ispoljava izraženu skepsu prema sopstvenoj volji i mogućnostima za angažovanje u stvarima od opšteg interesa. Malodušnost intelektualaca je evidentna u odricanju mogućnosti uticaja intelektualaca, naročito ako se ima u vidu da su sagovornici u istraživanju bili upravo oni intelektualci koji jesu angažovani u građanskom društvu.