Избори за Европски парламент 2019. године у државама Вишеградске групе: популисти у повлачењу?
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Већ неколико година, талас популизма потреса целу Европу, а нарочито је видљив у бившим социјалистичким државама. Распад традиционалне партијске дихотомије левице и деснице изазван пре свега економском кризом, али и низом других фактора, условио је муњевит успон странака и покрета које збирно можемо назвати популистичким. Иако овај феномен није својствен само Источној Европи, континуирани изборни успеси, па и владе формиране од стране таквих политичких актера, уз јасан наратив отпора дубљој европској интеграцији, постало је јасан тренд у овом делу света, али и проблем јединству Европске уније у деликатном економском и (гео)политичком тренутку. Европске елите стога су са ентузијазмом дочекале вест о победи либералног кандидата Зузане Чапутове на изборима за председника Словачке, нешто раније током ове године, сматрајући то сигналом да се популизам у овим земљама коначно повлачи и да ће, можда већ на европским изборима крајем маја 2019, популисти доживети ако не пораз, онда бар снажан уд...арац који ће их уздрмати. У овом раду одговарамо на питање да ли се то заиста десило: анализирамо трендове који су довели до пораста популизма у четири карактеристичне државе Централне Европе, као и резултате недавно одржаних избора за Европски парламент, посебно у контексту популистичких странака, те дајемо суд о одрживости ових политичких опција у будућности.
Кључне речи:
избори / Европски парламент / Вишеградска група / популизам / политичке партијеИзвор:
Култура полиса, 2019, 40, 16, 39-55Издавач:
- Нови Сад : Култура - Полис; Београд : Институт за европске студије
Колекције
Институција/група
IFDTTY - JOUR AU - Бурсаћ, Дејан PY - 2019 UR - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3440 AB - Већ неколико година, талас популизма потреса целу Европу, а нарочито је видљив у бившим социјалистичким државама. Распад традиционалне партијске дихотомије левице и деснице изазван пре свега економском кризом, али и низом других фактора, условио је муњевит успон странака и покрета које збирно можемо назвати популистичким. Иако овај феномен није својствен само Источној Европи, континуирани изборни успеси, па и владе формиране од стране таквих политичких актера, уз јасан наратив отпора дубљој европској интеграцији, постало је јасан тренд у овом делу света, али и проблем јединству Европске уније у деликатном економском и (гео)политичком тренутку. Европске елите стога су са ентузијазмом дочекале вест о победи либералног кандидата Зузане Чапутове на изборима за председника Словачке, нешто раније током ове године, сматрајући то сигналом да се популизам у овим земљама коначно повлачи и да ће, можда већ на европским изборима крајем маја 2019, популисти доживети ако не пораз, онда бар снажан ударац који ће их уздрмати. У овом раду одговарамо на питање да ли се то заиста десило: анализирамо трендове који су довели до пораста популизма у четири карактеристичне државе Централне Европе, као и резултате недавно одржаних избора за Европски парламент, посебно у контексту популистичких странака, те дајемо суд о одрживости ових политичких опција у будућности. PB - Нови Сад : Култура - Полис; Београд : Институт за европске студије T2 - Култура полиса T1 - Избори за Европски парламент 2019. године у државама Вишеградске групе: популисти у повлачењу? IS - 16 VL - 40 SP - 39 EP - 55 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3440 ER -
@article{ author = "Бурсаћ, Дејан", year = "2019", abstract = "Већ неколико година, талас популизма потреса целу Европу, а нарочито је видљив у бившим социјалистичким државама. Распад традиционалне партијске дихотомије левице и деснице изазван пре свега економском кризом, али и низом других фактора, условио је муњевит успон странака и покрета које збирно можемо назвати популистичким. Иако овај феномен није својствен само Источној Европи, континуирани изборни успеси, па и владе формиране од стране таквих политичких актера, уз јасан наратив отпора дубљој европској интеграцији, постало је јасан тренд у овом делу света, али и проблем јединству Европске уније у деликатном економском и (гео)политичком тренутку. Европске елите стога су са ентузијазмом дочекале вест о победи либералног кандидата Зузане Чапутове на изборима за председника Словачке, нешто раније током ове године, сматрајући то сигналом да се популизам у овим земљама коначно повлачи и да ће, можда већ на европским изборима крајем маја 2019, популисти доживети ако не пораз, онда бар снажан ударац који ће их уздрмати. У овом раду одговарамо на питање да ли се то заиста десило: анализирамо трендове који су довели до пораста популизма у четири карактеристичне државе Централне Европе, као и резултате недавно одржаних избора за Европски парламент, посебно у контексту популистичких странака, те дајемо суд о одрживости ових политичких опција у будућности.", publisher = "Нови Сад : Култура - Полис; Београд : Институт за европске студије", journal = "Култура полиса", title = "Избори за Европски парламент 2019. године у државама Вишеградске групе: популисти у повлачењу?", number = "16", volume = "40", pages = "39-55", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3440" }
Бурсаћ, Д.. (2019). Избори за Европски парламент 2019. године у државама Вишеградске групе: популисти у повлачењу?. in Култура полиса Нови Сад : Култура - Полис; Београд : Институт за европске студије., 40(16), 39-55. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3440
Бурсаћ Д. Избори за Европски парламент 2019. године у државама Вишеградске групе: популисти у повлачењу?. in Култура полиса. 2019;40(16):39-55. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3440 .
Бурсаћ, Дејан, "Избори за Европски парламент 2019. године у државама Вишеградске групе: популисти у повлачењу?" in Култура полиса, 40, no. 16 (2019):39-55, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3440 .