Утицај идеолошке оријентације политичких партија на јавну потрошњу у бившим социјалистичким државама
Докторска теза (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Студија је посвећена испитивању утицаја идеолошке оријентације владајућих партија у бившим социјалистичким државама на ниво и кретање јавне потрошње. Циљ рада је анализа ефеката који партије левице, центра и деснице имају на фискалне политике земаља Централне и Источне Европе, од пада социјализма тј. од почетка транзиције. У раду су коришћене квалитативне и квантитативне методе, укључујући мултиваријантну статистичку анализу – линеарну регресиону анализу. Теоријска парадигма студије је идеациона, будући да је претпостављено да идеје – у овом смислу испољене као политичке идеологије, представљају главно објашњење испитаног феномена. Централно истраживачко питање студије гласи: Да ли, и у којој мери, идеолошке оријентације политичких партија које чине владу утичу на ниво јавне потрошње у бившим социјалистичким државама? Да би то било испитано, у складу са прихваћеном идеационом парадигмом и методолошким приступом, неопходно је размотрити и утицај осталих потенцијалних предиктора јавне по...трошње у компарацији са претпостављеним главним експланатором, идеолошком оријентацијом владајућих партија. Алтернативни предиктори су тестирани у оквиру четири групе варијабли: економских, политичких, демографских и контекстуалних. Поред испитивања ефеката на укупну јавну потрошњу, такође је испитан утицај поменутих варијабли на структуру потрошње. У ту сврху, изабране су четири карактеристичне области буџета: социјални трансфери, заштита животне средине, образовање, јавни ред и безбедност. Генерална хипотеза студије претпоставља да идеологија политичких партија које чине владу има статистички најзначајнији утицај на јавну потрошњу у бившим социјалистичким државама. Из ње су изведене појединачне хипотезе о позитивном утицају левице, односно негативном деснице на ниво потрошње; алтернативне хипотезе које претпостављају најјачи утицај осталих предиктора; као и појединачне хипотезе о утицају идеологије у сваком од четири испитивана сегмента буџета. Студија садржи индекс идеолошке припадности свих владајућих странака и коалиција у истраживаном периоду у 16 испитиваних земаља, сачињен на основу резултата оригиналне експертске анкете спроведене током 2017. године на међународном узорку од 273 стручњака за партијске системе ових држава. Панел података садржи укупно 373 опсервације из 16 земаља Централне и Источне Европе, за период од 1990. до 2017. године. Централни део рада посвећен је квантитативној анализи утицаја партијске идеологије и алтернативних независних варијабли на јавну потрошњу. И док је позитиван утицај идеологије потврђен, његова јачина се показала доста слабијом од претпостављене. Наиме, поједине политичке, демографске и контекстуалне, а у неким случајевима и економске варијабле, демонстрирају јачи ефекат како на ниво, тако и на годишњу стопу кретања потрошње. Са друге стране, при анализи сегмената буџета, показало се да се утицај идеологије не испољава у свим областима. Док је у области образовања он нарочито изражен, а у областима социјалних трансфера и безбедности тек донекле; у сегменту заштите животне средине статистички значајан утицај идеологије није идентификован. У том смислу, закључци су мешовити: иако утицај партијске идеологије постоји, он се не испољава једнако; а свакако не представља најјаче објашњење нивоа, кретања и структуре јавне потрошње у бившим социјалистичким државама.
Кључне речи:
политичке партије / политичке идеологије / једнодимензионални политички простор / скала левица – десница / експертска анкета / јавна потрошња / фискална политика / Централна и Источна Европа / транзиција / квантитативна анализаИзвор:
2019Издавач:
- Београд : Факултет политичких наука
Колекције
Институција/група
IFDTTY - THES AU - Бурсаћ, Дејан PY - 2019 UR - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3436 AB - Студија је посвећена испитивању утицаја идеолошке оријентације владајућих партија у бившим социјалистичким државама на ниво и кретање јавне потрошње. Циљ рада је анализа ефеката који партије левице, центра и деснице имају на фискалне политике земаља Централне и Источне Европе, од пада социјализма тј. од почетка транзиције. У раду су коришћене квалитативне и квантитативне методе, укључујући мултиваријантну статистичку анализу – линеарну регресиону анализу. Теоријска парадигма студије је идеациона, будући да је претпостављено да идеје – у овом смислу испољене као политичке идеологије, представљају главно објашњење испитаног феномена. Централно истраживачко питање студије гласи: Да ли, и у којој мери, идеолошке оријентације политичких партија које чине владу утичу на ниво јавне потрошње у бившим социјалистичким државама? Да би то било испитано, у складу са прихваћеном идеационом парадигмом и методолошким приступом, неопходно је размотрити и утицај осталих потенцијалних предиктора јавне потрошње у компарацији са претпостављеним главним експланатором, идеолошком оријентацијом владајућих партија. Алтернативни предиктори су тестирани у оквиру четири групе варијабли: економских, политичких, демографских и контекстуалних. Поред испитивања ефеката на укупну јавну потрошњу, такође је испитан утицај поменутих варијабли на структуру потрошње. У ту сврху, изабране су четири карактеристичне области буџета: социјални трансфери, заштита животне средине, образовање, јавни ред и безбедност. Генерална хипотеза студије претпоставља да идеологија политичких партија које чине владу има статистички најзначајнији утицај на јавну потрошњу у бившим социјалистичким државама. Из ње су изведене појединачне хипотезе о позитивном утицају левице, односно негативном деснице на ниво потрошње; алтернативне хипотезе које претпостављају најјачи утицај осталих предиктора; као и појединачне хипотезе о утицају идеологије у сваком од четири испитивана сегмента буџета. Студија садржи индекс идеолошке припадности свих владајућих странака и коалиција у истраживаном периоду у 16 испитиваних земаља, сачињен на основу резултата оригиналне експертске анкете спроведене током 2017. године на међународном узорку од 273 стручњака за партијске системе ових држава. Панел података садржи укупно 373 опсервације из 16 земаља Централне и Источне Европе, за период од 1990. до 2017. године. Централни део рада посвећен је квантитативној анализи утицаја партијске идеологије и алтернативних независних варијабли на јавну потрошњу. И док је позитиван утицај идеологије потврђен, његова јачина се показала доста слабијом од претпостављене. Наиме, поједине политичке, демографске и контекстуалне, а у неким случајевима и економске варијабле, демонстрирају јачи ефекат како на ниво, тако и на годишњу стопу кретања потрошње. Са друге стране, при анализи сегмената буџета, показало се да се утицај идеологије не испољава у свим областима. Док је у области образовања он нарочито изражен, а у областима социјалних трансфера и безбедности тек донекле; у сегменту заштите животне средине статистички значајан утицај идеологије није идентификован. У том смислу, закључци су мешовити: иако утицај партијске идеологије постоји, он се не испољава једнако; а свакако не представља најјаче објашњење нивоа, кретања и структуре јавне потрошње у бившим социјалистичким државама. PB - Београд : Факултет политичких наука T1 - Утицај идеолошке оријентације политичких партија на јавну потрошњу у бившим социјалистичким државама UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3436 ER -
@phdthesis{ author = "Бурсаћ, Дејан", year = "2019", abstract = "Студија је посвећена испитивању утицаја идеолошке оријентације владајућих партија у бившим социјалистичким државама на ниво и кретање јавне потрошње. Циљ рада је анализа ефеката који партије левице, центра и деснице имају на фискалне политике земаља Централне и Источне Европе, од пада социјализма тј. од почетка транзиције. У раду су коришћене квалитативне и квантитативне методе, укључујући мултиваријантну статистичку анализу – линеарну регресиону анализу. Теоријска парадигма студије је идеациона, будући да је претпостављено да идеје – у овом смислу испољене као политичке идеологије, представљају главно објашњење испитаног феномена. Централно истраживачко питање студије гласи: Да ли, и у којој мери, идеолошке оријентације политичких партија које чине владу утичу на ниво јавне потрошње у бившим социјалистичким државама? Да би то било испитано, у складу са прихваћеном идеационом парадигмом и методолошким приступом, неопходно је размотрити и утицај осталих потенцијалних предиктора јавне потрошње у компарацији са претпостављеним главним експланатором, идеолошком оријентацијом владајућих партија. Алтернативни предиктори су тестирани у оквиру четири групе варијабли: економских, политичких, демографских и контекстуалних. Поред испитивања ефеката на укупну јавну потрошњу, такође је испитан утицај поменутих варијабли на структуру потрошње. У ту сврху, изабране су четири карактеристичне области буџета: социјални трансфери, заштита животне средине, образовање, јавни ред и безбедност. Генерална хипотеза студије претпоставља да идеологија политичких партија које чине владу има статистички најзначајнији утицај на јавну потрошњу у бившим социјалистичким државама. Из ње су изведене појединачне хипотезе о позитивном утицају левице, односно негативном деснице на ниво потрошње; алтернативне хипотезе које претпостављају најјачи утицај осталих предиктора; као и појединачне хипотезе о утицају идеологије у сваком од четири испитивана сегмента буџета. Студија садржи индекс идеолошке припадности свих владајућих странака и коалиција у истраживаном периоду у 16 испитиваних земаља, сачињен на основу резултата оригиналне експертске анкете спроведене током 2017. године на међународном узорку од 273 стручњака за партијске системе ових држава. Панел података садржи укупно 373 опсервације из 16 земаља Централне и Источне Европе, за период од 1990. до 2017. године. Централни део рада посвећен је квантитативној анализи утицаја партијске идеологије и алтернативних независних варијабли на јавну потрошњу. И док је позитиван утицај идеологије потврђен, његова јачина се показала доста слабијом од претпостављене. Наиме, поједине политичке, демографске и контекстуалне, а у неким случајевима и економске варијабле, демонстрирају јачи ефекат како на ниво, тако и на годишњу стопу кретања потрошње. Са друге стране, при анализи сегмената буџета, показало се да се утицај идеологије не испољава у свим областима. Док је у области образовања он нарочито изражен, а у областима социјалних трансфера и безбедности тек донекле; у сегменту заштите животне средине статистички значајан утицај идеологије није идентификован. У том смислу, закључци су мешовити: иако утицај партијске идеологије постоји, он се не испољава једнако; а свакако не представља најјаче објашњење нивоа, кретања и структуре јавне потрошње у бившим социјалистичким државама.", publisher = "Београд : Факултет политичких наука", title = "Утицај идеолошке оријентације политичких партија на јавну потрошњу у бившим социјалистичким државама", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3436" }
Бурсаћ, Д.. (2019). Утицај идеолошке оријентације политичких партија на јавну потрошњу у бившим социјалистичким државама. Београд : Факултет политичких наука.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3436
Бурсаћ Д. Утицај идеолошке оријентације политичких партија на јавну потрошњу у бившим социјалистичким државама. 2019;. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3436 .
Бурсаћ, Дејан, "Утицај идеолошке оријентације политичких партија на јавну потрошњу у бившим социјалистичким државама" (2019), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3436 .