Erlangen Manuscript: The oldest-known collection of Serbo-Croatian oral poems and its digital edition

Abstract

The paper analyzes the digital edition of the Erlangen Manuscript, he oldest known collection of Serbo-Croatian folk poems. Written in Cyrillic minuscule with 217 folk poems of different genres, the manuscript is dated in the third decade of the 18th century, and the most likely place of its creation is the Habsburg Military Frontier. In the 1780s the manuscript was donated by an anonymous benefactor to the University Library in Erlangen, after which it was named. The first part of the paper presents the critical edition of the Erlangen Manuscript by the Slavicist Gerhard Gezeman (1925). The paper’s main part analyzes the critical digital edition by Mirjana Detelić et al. (2012), whose aims were to make the Erlangen Manuscript available to a broader public with a new transliteration from the old Cyrillic to modern Serbian Cyrillic, and to contribute to its visibility in a global context. It is argued that this digital edition can serve as a model not only for the old folklore and ethnographic collections, but also for other manuscripts.

Рад представља и анализира дигитално критичко издање Ерлангенског рукописа, најстарије познате збирке српскохрватских народних песама, која спада у драгоцено српско и јужнословенско културно наслеђе. Написан ћириличном минускулом, калиграфским брзописом, рукопис садржи 217 песама различитих жанрова. Датиран је у трећу деценију 18. века, а као највероватније место сакупљања наводи се Војна граница Хабсбуршке монархије, тачније војни логор у коме су се могли окупити војници различитог етничког порекла и говорници различитих јужнословенских варијетета. Непознати дародавац је 1780-их година поклонио рукопис библиотеци Ерлангенског универзитета, по коме је касније рукопис и добио име. Након тога је потонуо у заборав, да би био поново откривен 1913. године. Деценију касније уследило је прво критичко издање Ерлангенског рукописа, које је приредио немачки слависта Герхард Геземан 1925. године. Геземан је своје истраживачке налазе изложио у опсежној уводној студији свог издања рукописа. У првом делу рада укратко представљамо Геземаново издање рукописа. Главни део рада анализира дигитално издање Ерлангенског рукописа, за које је заслужна група аутора (Детелић и др., 2012). Главни циљеви уредника дигиталног издања били су да понуде нову транслитерацију старог ћириличног текста у модерни српски језик, као и да допринесу видљивости овог драгоценог културног наслеђа у глобалном контексту. У раду заступамо тезу д а ово дигитално критичко издање може послужити као модел не само за будућа издања старих фолклорних и етнографских збирки, него и других старих рукописа.