Technofeudalism illustrated by Trump’s Twitter suspension and Australia vs. Google and Facebook dispute

Abstract

Social media are becoming an indispensable communication tool today, including political communication. Therefore, technological companies running them have a great power. Every intervention they have in the public sphere may have far-reach-ing consequences. We will focus on two cases of the influence of technological companies on media, election and legislative processes as basic factors of democracy. We will consider the implications of the prohibition of Donald Trump’s use of Twitter, as well as the conflict of Australia’s media policy with Facebook and Google. We have reached the conclusion that in these cases technological companies took over the power that used to belong to the judicial and legislative branch of power, in terms of defining what hate speech, as well as media regulation is. Accordingly, this threatens the information system and sovereignty of the countries where these interventions are made. These events indicate that the world is entering a period of domination of technological companies, which may be called tech-nocracy or technofeudalism. Further considerations should be directed towards defining social media as a public good that should be influenced by societies and not only techno-logical companies as the owners of these communication platforms.

Друштвени медији постају незаобилазан комуникациони алат данашњице, укључујући и политичку комуникацију. Самим тим, технолошке компаније које њима управљају имају велику моћ. Свака њихова интервенција у јавној сфери може да има далекосежне последице. Фокусирамо се на два случаја утицаја технолошких компанија на медије, изборни и легислативни процес, као основне чиниоце демократије. Разматрамо импликације забране Доналду Трампу да користи Твитер, као и окршај медијске политике Аустралије са Фејсбуком и Гуглом. Долазимо до закључка да су технолошке компаније у овим случајевима преузеле моћ која је претходно припадала судској и легислативној грани власти, у смислу одређивања шта је говор мржње, као и регулацију медија. Самим тим, угрожени су информисање и суверенитет држава у којима се спроводе ове интервенције. Ови догађаји указују да свет улази у период доминације технолошких компанија, који можемо назвати технократијом или технофеудализмом. Даља разматрања треба да иду у правцу дефинисања друштвених медија као јавног добра у коме утицај треба да имају друштва, а не само технолошке компаније који су власници ових комуникационих платформи.