Када институције закажу: грађанске скупштине, партиципација и информисање младих у Србији
Апстракт
У овом раду ће бити испитан потенцијал грађанских скупштина и делиберативних пракси у информисању гра]ана, посебно младих у Србији у случају када званичне институције то не раде. Информисаност грађана, посебно осетљивих група у коју спадају и млади, представља основ њиховог активног учествовања у артикулисању јавних политика које се њих тичу, као и вршења мониторинга истих. Нетранспарентне и затворене институције не труде се да учине информације од значаја лако доступним грађанима, чиме се долази до смањења поверења у те исте институције, смањења нивоа грађанске партиципације младих, као и њихове могућности да ефикасно прате процесе јавне политике. Теза овог рада јесте да у случају нетранспарентних институција грађанске скупштине могу служити као алтернативно средство информисања и оснаживања младих за учешће у артикулисању и праћењу јавних политика. Тада, организације цивилног друштва и научне институције представљају иницијаторе таквих скупштина. Као студија случаја ће се користити г...рађанске скупштине у Ваљеву и Београду. Иако се ове скупштине нису тицале искључиво младих, чињеница је да су они били статистички репрезентовани у обе скупштине, те је могуће извући одређене закључке о утицају делиберације на ниво њихове информисаности.
Кључне речи:
делиберација / грађанске скупштине / транспарентност информација / млади / јавне политикеИзвор:
Перспективе политичких наука у савременом друштву, 2023Издавач:
- Beograd : Institut za političke studije
Финансирање / пројекти:
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200025 (Универзитет у Београду, Институт за филозофију и друштвену теорију) (RS-MESTD-inst-2020-200025)
Колекције
Институција/група
IFDTTY - JOUR AU - Anđelković, Nemanja PY - 2023 UR - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2836 AB - У овом раду ће бити испитан потенцијал грађанских скупштина и делиберативних пракси у информисању гра]ана, посебно младих у Србији у случају када званичне институције то не раде. Информисаност грађана, посебно осетљивих група у коју спадају и млади, представља основ њиховог активног учествовања у артикулисању јавних политика које се њих тичу, као и вршења мониторинга истих. Нетранспарентне и затворене институције не труде се да учине информације од значаја лако доступним грађанима, чиме се долази до смањења поверења у те исте институције, смањења нивоа грађанске партиципације младих, као и њихове могућности да ефикасно прате процесе јавне политике. Теза овог рада јесте да у случају нетранспарентних институција грађанске скупштине могу служити као алтернативно средство информисања и оснаживања младих за учешће у артикулисању и праћењу јавних политика. Тада, организације цивилног друштва и научне институције представљају иницијаторе таквих скупштина. Као студија случаја ће се користити грађанске скупштине у Ваљеву и Београду. Иако се ове скупштине нису тицале искључиво младих, чињеница је да су они били статистички репрезентовани у обе скупштине, те је могуће извући одређене закључке о утицају делиберације на ниво њихове информисаности. PB - Beograd : Institut za političke studije T2 - Перспективе политичких наука у савременом друштву T1 - Када институције закажу: грађанске скупштине, партиципација и информисање младих у Србији DO - 10.22182/ppnsd ER -
@article{ author = "Anđelković, Nemanja", year = "2023", abstract = "У овом раду ће бити испитан потенцијал грађанских скупштина и делиберативних пракси у информисању гра]ана, посебно младих у Србији у случају када званичне институције то не раде. Информисаност грађана, посебно осетљивих група у коју спадају и млади, представља основ њиховог активног учествовања у артикулисању јавних политика које се њих тичу, као и вршења мониторинга истих. Нетранспарентне и затворене институције не труде се да учине информације од значаја лако доступним грађанима, чиме се долази до смањења поверења у те исте институције, смањења нивоа грађанске партиципације младих, као и њихове могућности да ефикасно прате процесе јавне политике. Теза овог рада јесте да у случају нетранспарентних институција грађанске скупштине могу служити као алтернативно средство информисања и оснаживања младих за учешће у артикулисању и праћењу јавних политика. Тада, организације цивилног друштва и научне институције представљају иницијаторе таквих скупштина. Као студија случаја ће се користити грађанске скупштине у Ваљеву и Београду. Иако се ове скупштине нису тицале искључиво младих, чињеница је да су они били статистички репрезентовани у обе скупштине, те је могуће извући одређене закључке о утицају делиберације на ниво њихове информисаности.", publisher = "Beograd : Institut za političke studije", journal = "Перспективе политичких наука у савременом друштву", title = "Када институције закажу: грађанске скупштине, партиципација и информисање младих у Србији", doi = "10.22182/ppnsd" }
Anđelković, N.. (2023). Када институције закажу: грађанске скупштине, партиципација и информисање младих у Србији. in Перспективе политичких наука у савременом друштву Beograd : Institut za političke studije.. https://doi.org/10.22182/ppnsd
Anđelković N. Када институције закажу: грађанске скупштине, партиципација и информисање младих у Србији. in Перспективе политичких наука у савременом друштву. 2023;. doi:10.22182/ppnsd .
Anđelković, Nemanja, "Када институције закажу: грађанске скупштине, партиципација и информисање младих у Србији" in Перспективе политичких наука у савременом друштву (2023), https://doi.org/10.22182/ppnsd . .