Зашто се ожалошћени не баве геометријом? Свети Максим Исповједник и 27. бесједа Светог Григорија Богослова

Abstract

Рад се бави Амбигвом 14 Светог Максима у којој овај византијски теолог тумачи једно мјесто из чувене Прве теолошке бесједе Светог Григорија Богослова. Упостављајући поређење, Кападокијац говори о томе како су евномијанске теолошке расправе непримјерене, као што би то била и геометрија у вријеме жалости. Максим се суочио са нимало лаким задатком: да протумачи ово чудно мјесто. Као одговор на овај изазов, он нуди неколико различитих тумачења, признајући да би био захвалан свакоме ко би понудио боље рјешење ове апорије. Неки истраживачи текста који су се бавили текстуалним критицизмом ове бесједе су то и учинили, указујући на могућност да је геометрија (γεωμετρία) заправо lapsus calami који је замијенио фразу „неумјерен смијех” (γέλω ἀμετρία), док су други одбили да прихвате њихов приједлог. У закључку су понуђене рефлексије о ауторитету који отачки текстови имају – како на Максима, тако и на савремене патристичке истраживаче.