Problem realnosti u spisima Riharda Vagnera Realnost umetnickog dela kao tranzicija od „realnosti sveta sadasnjosti" ka „realnosti sveta buducnosti"

Abstract

Rihard Vagner poceoje svet da sagledava u kategorijama propada- nja tokom cetrdesetih godina 19. veka, a posebno tokom revolucije 1848-1849. Nije kritikovao savremeni svet (i pripadajucu mu realnost), vec gaje naprosto razumeo na svoj nacin. Vagner je imao sopstvenu verziju sveta kojaje trebalo da postane referentni okvir za stvaranje jedne potpuno drugacije realnosti u buducnosti. Jedan od najrelevantnijih dokumenata za razumevanje njegovog poimanja sveta i realnosti jeste njegovo pismo Avgustu Rekelu poslato 24/25. ja- nuara 1854. godine. U njemuje Vagner svoja ranija razmisljanja o realnosti pokusao da sklopi u smisaonu celinu. Ucinioje to uzpomoc nekoliko konce- pata: „svet kao celina“, „svet sadasnjosti“, „stvarnost sveta“/„savremena stvar- nost“. U tom pismu, kao i na drugim mestima, on je propustio da razradi svoju ideju sveta i da objasni njen odnos prema „modernoj realnosti“ koja se menjala. Umesto toga, Vagner je razvio drugu ideju: ideju umetnickog dela koje je trebalo da bude neka vrsta medijatora izmedu „savremenog sveta“ i „sveta buducnosti“, kao i izmedu njihovih realnosti. Njegova verzija „savremenog sve¬ta“ i njegove realnosti sadrzavala je, zapravo, dve komponente: sam „savreme- ni svet“ i umetnicko delo koje je smeralo njegovoj promeni. Takvo delo opisiva- lo je promenu, shvacenu u kategorijama regeneracije, i samim tim predvidalo nacin na koji ce se realnost menjati u buducnosti, kao i sam pravac promene.