Platon, filosof i državnik

Abstract

Platon je posao od sadrzaja starohelenske obicajnosti i nastojao da teorijskom refleksijom u filosofskojformi reinterpretira ovaj sadrzaj. Teo- retizacijom, obicajnost je ontologizovana, sto se najbolje vidi u postavci o filosofu vladaru, koji upravlja savrsenom drzavom. Medutim, uvidajuci da vladaru nije dovoljno da bude samo filosof, dakle da poseduje samo teorijski uvid u sustinu stvari, iako to jeste nuzan uslov, dolazi se do uvida da se mora problematizovati i prakticno-delatna strana upravljaca drzavom. Upravljanje kao prakticna delatnost koja se ispoljava u iskustvu, mora voditi racuna o obicajnosti koja kao sabrano iskustvo potvrduje istinitost drzavnickog umeca upravljanja. Krajnja svrha umeca drzavnickog tkanja je postizanje prave mere ispreplitanja u cvrsto i jedinstveno tkanje celokupne strukture drzave.