Приказ основних података о документу

No woman, no cry : opomena jedne bajke

dc.creatorTrajković, Đurđa
dc.date.accessioned2020-09-14T09:43:03Z
dc.date.available2020-09-14T09:43:03Z
dc.date.issued2020
dc.identifier.issn2683-5940
dc.identifier.urihttp://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/16/91
dc.identifier.urihttp://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2114
dc.language.isosrsr
dc.publisherBeograd : Institut za filozofiju i društvenu teorijusr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/
dc.sourceKritika: časopis za filozofiju i teoriju društvasr
dc.titleNo woman, no cry : opomena jedne bajkesr
dc.typecontributionToPeriodicalsr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractТрајковић, Ђурђа;
dc.citation.issue1
dc.citation.volume1
dc.description.otherFeminizam je postao ružna reč, možda čak i uvreda u postsocijalističkim i postjugoslovenskim zemljama. Uvek na margini, marginalizovan, polo-žaj feminizma u jugoslovenskom socijalizmu je bio daleko prepoznatljiviji nego danas, važniji, produktivniji i mesto proizvodnje alternativnog zna-nja. Feministkinje „drugog talasa“ bile su uglavnom ponosne na to što su feministkinje, obećavajući nezaustavljivu revoluciju. Slično se ne može reći za feministkinje „trećeg talasa“, od ’90-ih pa sve do danas. Da li je u pita-nju malodušnost, cinizam ili pak samosvesnost? Možda su feministkinje trećeg talasa postale obazrivije, osetljivije na razliku i svesnije svog ambi-valentnog odnosa prema feminizmu sve u nastojanju da izbegnu optužbu za fundamentalizam? Možda je ironija što pokret toliko dugo i traje?sr
dc.citation.spage171
dc.citation.epage178
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/bitstream/id/7610/bitstream_7610.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_2114


Документи

Thumbnail
Име:
bitstream_7610.pdf
Величина:
98.98Kb
Формат:
PDF
Отварање

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу