Suveren, suvereno, suverenost. O pravnoj fikciji, o rastelovljavanju poglavara i o krvarenju u ime superlativa
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Један век после славног дела Шест књига о Републици Жана Бодена (1576), у коме
се по први пут стара реч, реч сувереност [souveraineté], употребљава како би се
именовала једна наводно сасвим нова „ствар“, Лајбниц покушава да преуреди и по-
ново осмисли једно име за које се уопште не зна шта показује, скрива или шта зане-
марује. Његова интервенција и његов покушај да разреши ову велику збрку, данас су и
актуелне и заборављене у исти мах.
Да ли је онда оправдано, да следећи Лајбницове напоре у тумачењу и реконст-
рукцији суверености, прецизније разумемо немир који се налази у изворима ове фа-
талне конструкције коју је започео Јеан Боден? Да ли ће овакав приступ разоткрити
све оне претпоставке за „крвава жртвовања невиних од стране амбициозних вла-
дара“, о којима говори Лајбниц, а које се налазе у начелима борбе за сувереност? И
да ли онда употреба Лајбница у сврхе „прилажења“ Бодену, заиста обећава успех у
демолирању ове теолошко-политичке фантазије?
Keywords:
суверен / сувереност / вештица / непријатељ / део / целина / мала територија / моћSource:
Sociološki pregled, 2008, 42, 1, 45-68Publisher:
- Beograd: Srpsko sociološko društvo