Narativna koncepcija ličnog i kolektivnog identiteta

Abstract

Концепције индивидуалног и колективног идентитета играју кључну динамичку улогу у формирању индивидуалног и колективног погледа на свет. Тај поглед на свет, у свом филозофском значењу, одређује схватање себе самог и односа у којима се налазимо. Управо стога су такозване „политике идентитета“ имале толики значај у разумевању самосхватања заједнице, политичког система и колективних права у 20. и на почетку 21. века (Паркер, 2005). У овом разматрању се бавимо структуром односа између личног и колективног идентитета са тачке гледишта „теорије наратива“. Савремена наративна концепција идентитета ослања се семиналне радове Пола Рикера (Paul Ricoeur, 1991) и Марије Шехтман (Marya Schechtman, 1996), као и Данијела Денета (Daniel Dennett, 1992), Џин Филипс (Jean Phillips, 2003), Сузан Брајсон (Susan Brison, 1997, 2002), и других.