U ovom radu razmatraju se ukratko tri koncepcije angažmana koje podrivaju podelu na intelektualce i neintelektualce ili obične ljude, na visoku i nisku kulturu i insistiraju na društvenoj odgovornosti intelektualaca i javnom delovanju kao suštini intelektualnog rada. Prva referenca odnosi se na Gramšijev koncept „organskog intelektualca“ kao nekoga ko organski srasta sa određenom društvenom grupom i čiji je rad blisko isprepletan s njenim predstavnicima i njhovim interesima. U radu se zatim razmatra Holovo viđenje studija kulture kao kritičkim praksama, kao „intervencijama“ koje imaju uticaja i učinka u svetu. Najzad, treći deo rada posvećen je Dimitriju Tucoviću i njegovim paradoksalnim nastojanjima da intelektualnu aktivnost obavlja istovremeno svesno deleći sudbinu naroda učešćem u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, koje je kritikovao kao imperijalne.
Keywords:
angažman / organski intelektualac / studije kulture / Gramši / Hol / Tucović
Source:
Angažman: uvod u studije angažovanosti, 2017, 191-201
Publisher:
Beograd : Akademska knjiga ; Institut za filozofiju i društvenu teoriju
TY - CHAP
AU - Pavlović, Aleksandar
PY - 2017
UR - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1693
AB - U ovom radu razmatraju se ukratko tri koncepcije angažmana koje podrivaju podelu na intelektualce i neintelektualce ili obične ljude, na visoku i nisku kulturu i insistiraju na društvenoj odgovornosti intelektualaca i javnom delovanju kao suštini intelektualnog rada. Prva referenca odnosi se na Gramšijev koncept „organskog intelektualca“ kao nekoga ko organski srasta sa određenom društvenom grupom i čiji je rad blisko isprepletan s njenim predstavnicima i njhovim interesima. U radu se zatim razmatra Holovo viđenje studija kulture kao kritičkim praksama, kao „intervencijama“ koje imaju uticaja i učinka u svetu. Najzad, treći deo rada posvećen je Dimitriju Tucoviću i njegovim paradoksalnim nastojanjima da intelektualnu aktivnost obavlja istovremeno svesno deleći sudbinu naroda učešćem u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, koje je kritikovao kao imperijalne.
PB - Beograd : Akademska knjiga ; Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2 - Angažman: uvod u studije angažovanosti
T1 - Smrtna (ne)ozbiljnost intelektualnog rada
SP - 191
EP - 201
ER -
@article{
author = "Pavlović, Aleksandar",
year = "2017",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1693",
abstract = "U ovom radu razmatraju se ukratko tri koncepcije angažmana koje podrivaju podelu na intelektualce i neintelektualce ili obične ljude, na visoku i nisku kulturu i insistiraju na društvenoj odgovornosti intelektualaca i javnom delovanju kao suštini intelektualnog rada. Prva referenca odnosi se na Gramšijev koncept „organskog intelektualca“ kao nekoga ko organski srasta sa određenom društvenom grupom i čiji je rad blisko isprepletan s njenim predstavnicima i njhovim interesima. U radu se zatim razmatra Holovo viđenje studija kulture kao kritičkim praksama, kao „intervencijama“ koje imaju uticaja i učinka u svetu. Najzad, treći deo rada posvećen je Dimitriju Tucoviću i njegovim paradoksalnim nastojanjima da intelektualnu aktivnost obavlja istovremeno svesno deleći sudbinu naroda učešćem u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, koje je kritikovao kao imperijalne.",
publisher = "Beograd : Akademska knjiga ; Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Angažman: uvod u studije angažovanosti",
title = "Smrtna (ne)ozbiljnost intelektualnog rada",
pages = "191-201"
}
Pavlović, A. (2017). Smrtna (ne)ozbiljnost intelektualnog rada.
Angažman: uvod u studije angažovanosti
Beograd : Akademska knjiga ; Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 191-201.
Pavlović A. Smrtna (ne)ozbiljnost intelektualnog rada. Angažman: uvod u studije angažovanosti. 2017;:191-201
Pavlović Aleksandar, "Smrtna (ne)ozbiljnost intelektualnog rada" Angažman: uvod u studije angažovanosti (2017):191-201
