Show simple item record

dc.creatorPavlović, Aleksandar
dc.creatorZaharijević, Adriana
dc.creatorPudar Draško, Gazela
dc.creatorHalili, Rigels
dc.date.accessioned2018-06-27T10:19:52Z
dc.date.available2018-06-27T10:19:52Z
dc.date.issued2015
dc.identifier.isbn978-86-82417-86-6 (IFDT)
dc.identifier.urihttp://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1616
dc.description.abstractKnjiga Figura neprijatelja: preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa donosi 24 teksta koji obrađuju različite aspekte srpsko-albanskih odnosa. Podeljena na šest poglavlja, Figura neprijatelja nastoji da obuhvati političke, kulturne, društvene i razne druge dimenzije koje se dotiču iz rakursa političke teorije, sociologije, pedagogije, filologije i književne kritike, antropologije, do filozofije i lingvistike. Prvu celinu u knjizi, naslovljenu „Čija je to zemlja? Uspostavljanje srpsko-albanskog neprijateljstva“, čini pet tekstova posvećenih samim korenima sukoba. U njoj se traže uzroci uspostavljanja srpsko-albanskog neprijateljstva u prošlosti. Aleksandar Pavlović u svom tekstu iznosi tvrdnju da su Albanci u srpskoj kulturi od sredine osamnaestog pa sve do duboko u devetnaesti vek mahom razumevani kao veliki junaci, čestiti i hrabri ratnici, te da negativna percepcija o njima kao o mučiteljima Srba, nalik Turcima, nastaje tek u poslednjoj četvrtini devetnaestog veka. Prilog Srđana Atanasovskog kroz pregled putopisne literature o Kosovu od polovine devetnaestog veka do Drugog svetskog rata pokazuje kako se Kosovo u ovom periodu konstruiše kao objekat interesovanja srpske javnosti. Istraživanje srpske štampe u doba Balkanskih ratova koje je izveo Milan Miljković, pokazuje na koji se način ta negativna sterotipizacija Albanaca kodifikuje u srpskoj kulturi u ovom periodu. Proučavajući radove Vladana 9 Đorđevića, Jovana Cvijića, Vase Čubrilovića i Ive Andrića, Ana Petrov formuliše provokativnu tezu o postojanju rasističkih i kolonijalističkih elemenata u srpskom naučnom diskursu ovog perioda. Najzad, celinu zatvara tekst Vladana Jovanovića o kontinuitetu politike vođene na Kosovu i prema njemu u doba prve i druge Jugoslavije. Drugo poglavlje, „Jugoslovenski pokušaj: albansko-srpski odnosi u ukrštenoj perspektivi“ donosi komparativnu analizu Agrona Bajramija o načinima izveštavanja o Kosovu i Albancima u beogradskoj Politici i prištinskoj Rilindji u ranijoj i skorijoj prošlosti, dok Atde Hetemi koristi paradigme balkanizma i orijentalizma da bi opisao ne samo načine na koje su Albance u doba SFRJ percipirali drugi narodi, već i način na koji su razumeli same sebe. Marjan Ivković, Tamara Petrović Trifunović i Srđan Prodanović se osvrću na tri prelomna protesta na Kosovu i pokazuju kako su jugoslovenske političke elite njihovu socijalnu dimenziju kontinuirano predstavljale u identitetskom nacionalnom čime su, paradoksalno, strukturno podsticale artikulisanje albanskog nacionalizma. Treći deo, „Čemu učimo nova pokolenja? Srpsko-albanski odnosi u udžbenicima“, otvara tekst Aleksandre Ilić Rajković koji predstavlja pedagoško-istorijski pregled prikaza Albanaca u srpskim udžbenicima u periodu od stotinu godina (1887-1987). Esilda Luku razmatra znatno kraći period od tri godine u kojima najpre dolazi do cvetanja jugoslovensko-albanskih odnosa, a potom do njihovog prekida , ispitujući uticaj komunističke i postkomunističke ideologije na istoriografski prikaz Jugoslavije u razdoblju od kraja Drugog svetskog rata do rezolucije Informbiroa. Tekst Nailje Malje-Imami donosi kratak istorijat obrazovanja na albanskom jeziku od 1945. godine do danas na Kosovu i na jugu Srbije. Najzad, Škeljzen Gaši nudi uporednu analizu predstavljanja sukoba na Kosovu 1998-1999. godine u savremenim udžbenicima objavljenim na Kosovu i u Srbiji, koja jasno pokazuje dijametralne suprotnosti zvaničnog diskursa o ovim događajima u dve sredine. U narednoj celini, „Ko su manjine i gde? Izazovi življenja među većinskim Drugim“, sabrana su tri teksta koji obrađuju savremeni položaj srpske i albanske manjine kao i njihove međuodnose. Proučavajući zanimljivu pojavu udaje Albanki mahom iz planinskih regiona severne Albanije za Srbe iz Sandžaka i drugih krajeva, Armanda Hisa postavlja provokativno pitanje – da li je izjednačavanje patrijarhalne i nacionalističke matrice opravdano, odnosno da li patrijarhalni zahtevi mogu nadjačati nacionalne? Kako se tačno gradi manjina i šta su parametri za formiranje i održanje njenog identiteta, pitanja su koja se u naredna dva teksta obrađuju posredstvom upotrebe albanskog i sprskog jezika. Dok Marija Mandić i Ana Sivački pokazuju kako govornici albanskog jezika u Beogradu sve manje koriste svoj jezik u komunikaciji, Inis Škreli istu pojavu beleži kod govornika srpskog jezika u Skadru i okolini, što ima i šire implikacije, poput verodostojnosti zvaničnih statističkih podataka koje često uzimamo zdravo za gotovo. O tome kako su na raspirivanje etničke mržnje uticali intelektualci i kakva je bila njihova uloga u srpsko-albanskom sukobu poslednjih decenija na Balkanu , posvećena je celina „Intelektualci i rat: posrednici (ne)nacionalne pravde“. Tekst Rigelsa Halilija 10 nudi uporednu analizu čuvenog Memoranduma SANU i znatno manje poznate platforme Albanske akademije nauka iz 1998. godine, i pokazuje u kojoj meri dva dokumenta imaju srodnu strukturu koja podrazumeva jednostrano viđenje i viktimizaciju isključivo svoje strane. Predrag Krstić i Gazela Pudar Draško u svojim radovima nude opširne, komplementarne i kritičke preglede različitih viđenja i predloga koje su srpski intelektualci od Dobrice Ćosića i Matije Bećkovića nadalje iznosili o Kosovu, a zatim i njihovih reakcija na proglasenje kosovske nezavisnosti. Srodna po temi, pretposlednja celina „Ubi me prejaka reč: pisci na borbenim linijama nacije“ posvećena je književnosti i (anti)ratnom literarnom i/ili javnom delovanju srpskih i albanskih pisaca. Književno-kritički tekst Saše Ćirića uzima u razmatranje kompletan (nažalost ne osobito obiman) korpus savremene poezije, proze i drame autora s Kosova i Albanije prevedene na srpski jezik i razmatra predstavu o Srbima i uopšte o Drugome u ovim delima, uočavajući opšte tendencije po kojima se razlikuju kosovska i albanska književna scena. Basri Čaprići i Anton Berišaj razmatraju primere iz srpske i albanske književnosti u kojima se zagovara neprijateljstvo između Srba i Albanaca i podržava dominantna antagonistička politika. Oba autora ističu malobrojne primere onih koji su se suprotstavljali takvom pristupu, a Berišaj nudi i obuhvatnije teorijsko određenje ratnog diskursa. Tekstovi u završnoj celini „Ima li saradnje posle svega: kulturne i političke prakse preko granice“ preispituju savremene društvene pojave kao što su, u radu Jelene Lončar, status kulturnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve u savremenom kosovskom zakonodavstvu i implikacije koje to ima na opšti politički okvir Kosova, ili burdijeovsko mapiranje umetničkog polja kroz sistematski prikaz različitih oblika savremene umetničke saradnje između Srbije i Kosova u radu Ane Birešev. Najzad, poslednji tekst u knjizi donosi razmatranje Adriane Zaharijević u kojem su srpsko-abanski odnosi sagledani iz feminističke perspektive. Tekst postavlja pitanje o utopijskom karakteru zajednica koje nisu zasnovane na teritoriji, krvi i zajedničkom sećanju.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherBeograd : KPZ Beton / Institut za filozofiju i društvenu teorijusr
dc.relationFiguring out the Enemy: Re-imagining Serbian-Albanian Relationssr
dc.relation"Figura neprijatelja: preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa" u okviru Regionalnog programa podrške istraživanjima u oblasti društvenih nauka na Zapadnom Balkanu (RRPP), Univerzitet u Friburgu, uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC)sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.subjectSrbijasr
dc.subjectAlbanijasr
dc.subjectsrpsko-albanski odnosisr
dc.subjectneprijateljstvosr
dc.subjectsaradnjasr
dc.titleFigura neprijatelja: preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosasr
dc.typebooksr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractЗахаријевић, Aдриана; Павловић, Aлександар; Пудар Драшко, Газела; Халили, Ригелс; Фигура непријатеља: преосмишљавање српско-албанских односа; Фигура непријатеља: преосмишљавање српско-албанских односа;
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://rifdt.instifdt.bg.ac.rs//bitstream/id/3384/full text.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record