Show simple item record

Конструктивистичка одбрана објективности моралних стандарда и природног закона без улажења у расправу о моралном реализму

dc.creatorŠljukić, Slavenko
dc.date.accessioned2017-12-01T21:45:55Z
dc.date.available2017-12-01T21:45:55Z
dc.date.issued2017
dc.identifier.issn(Online) 2334-8577
dc.identifier.issn(Print) 0353-5738
dc.identifier.urihttp://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1387
dc.description.abstractThe main goal of Kenneth R. Westphal’s How Hume and Kant Reconstruct Natural Law: Justifying Strict Objectivity without Debating Moral Realism is to defend the objectivity of moral standards and natural law and thus avoid the discussion about moral realism and its alternatives by interpreting Hume and Kant in a constructivistic sense. The reason behind the author’s disagreement with both: moral realism and non-realism (its alternative) is our inability to properly understand and answer one of the two parts in Socrates’ question to Euthyphro: “Is the pious loved by the gods because it is pious, or is it pious because it is loved?“ Moral realists cannot provide an answer to its second part, since it is not possible to prove that moral standards are not artificial; conversely, moral non-realists cannot provide an answer to its first part, since it is not possible to avoid the relatitvity of moral standards. The author tends to solve this problem by avoiding the confrontation between moral realism and non-realism and thus choosing the constuctivistic stance that, as he argues, can be found in both Hume’s and Kant’s theories. The main point of this stance is that moral standards are indeed artificial, yet not arbitrary. He proves this by pointing out that both Hume and Kant treat the moral standards as a social fact (that is, artificial), but also as objective. Westphal points out that Hume explicitly writes about moral standards as a social fact, while showing that, at the same time, his theory of justice, which precedes all of the moral standards, is established independently of his theory of moral sentiments (potentially leading to moral relativism). In this manner, he provides the objectivity of those standards. On the other hand, Kant’s theory is interpreted as advanced, yet similar to Hume’s in its structure. The crucial similarity is that both Hume and Kant interpret the moral standards as a social fact (that is, as an artificial) and, at the same time, as the objective ones. Kant, unlike Hume, provides this objectivity by using a specific moral criterion – a categorical imperative. Those assumptions will be used as the main premises of a distinctively inspiring interpretation of Hume’s and Kant’s theories of justice.sr
dc.description.abstractГлавни циљ књиге How Hume and Kant Reconstruct Natural Law: Justifying Strict Objectivity without Debating Moral Realism Кенета Р. Вестфала је да успостављањем конструктивистичке позиције код Хјума и Канта одбрани објективност моралних стандарда и природног закона и на тај начин из-бегне расправу о моралном реализму и његовим алтернативама. Аутор сматра да је потребно избећи ову расправу, јер уколико се приклонимо моралном реализму или моралном не-реализму (његовој алтернативи), нећемо моћи да обухватимо један или други део питања које Сократ упућује 663REVIEW ESSAYЕутифрону а које гласи: „Да ли је побожно биће вољено од стране богова јер је побожно, или је побожно зато што је вољено од стране богова?“. Мо-ралним реализмом се не може обухватити други део, јер се не може по-казати да морални стандарди нису вештачки, док моралним не-реализмом не може први, јер се не може избећи релативизам моралних стандарда. Овај проблем аутор настоји да реши тако што ће заобићи конфронтацију моралног реализма и не-реаилзма заузимајући позицију конструктивизма, коју налази и утемељује код Хјума и Канта, а којом се тврди да морални стандарди јесу вештачки, али не арбитрарни. То показује тако што и код Хјума и код Канта проналази да моралне стандарде третирају као социјал-ну чињеницу (као вештачке), али и као нешто објективно. Вестфал при-мећује да Хјум експлицитно пише о моралу као социјалној чињеници, али показује да је његова теорија правде, којој подлежу морални принципи, изграђена невезано од његове теорије моралних сентимената (која може одвести у релативизам), те на тај начин обезбеђује објективност ових прин-ципа. Кантову теорију, са друге стране, интерпретира као знатно унапређе-ну, али структурално сличну, Хјумовој. Ова сличност огледа се у томе што се морални стандарди такође интерпретирају као социјална чињеница (као вештачки), и као објективни. Објективност, сада за разлику од Хјума, Кант добија спрецифичним моралним критеријумом – категоричким императи-вом. Наведене поставке аутор користи као премисе за веома инспиративну интерпретацију Хјумове и Кантове теорије правде.sr
dc.language.isoensr
dc.rightsopenAccesssr
dc.sourceFilozofija i društvosr
dc.subjectconstructivismsr
dc.subjectobjectivitysr
dc.subjectHumesr
dc.subjectKant, Imanuelsr
dc.subjectmoral standardssr
dc.subjecttheory of justicesr
dc.subjectконструктивизамsr
dc.subjectобјективностsr
dc.subjectХјумsr
dc.subjectморални стандардиsr
dc.subjectтеорија правдеsr
dc.titleThe Contstructivistic Defence of the Objectivity of Moral Standards and Natural Law that Does not Require the Debate on Moral Realismsr
dc.titleКонструктивистичка одбрана објективности моралних стандарда и природног закона без улажења у расправу о моралном реализмуsr
dc.typereviewsr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractШљукић, Славенко; Konstruktivistička odbrana objektivnosti moralnih standarda i prirodnog zakona bez ulaženja u raspravu o moralnom realizmu;
dc.citation.issue3
dc.citation.volume28
dc.citation.spage653
dc.citation.epage663
dc.identifier.doi10.2298/FID1703653S
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://rifdt.instifdt.bg.ac.rs//bitstream/id/2629/sljukic.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record