Sort By
Publication Year
Deposit Date
Title
Type
Access
Publication Year
2020 (46)
2019 (80)
2018 (114)
2017 (151)
2016 (143)
2015 (131)
2014 (176)
2013 (161)
2012 (232)
2011 (108)
2010 (79)
2009 (110)
2008 (95)
2007 (75)
2006 (59)
2005 (53)
2004 (24)
2003 (36)
2002 (20)
2001 (8)
2000 (16)
1999 (24)
1998 (12)
1997 (17)
1996 (21)
1995 (17)
1994 (7)
1993 (4)
1992 (4)
1991 (4)

All Publications

Link to this page

Izložbeni plakati "Pisanje stradanja: knjiga o knjigama: vodič kroz publikacije o Holokaustu"

Albahari, Biljana; Rezinović, Ornela

@misc{
author = "Albahari, Biljana and Rezinović, Ornela",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1912, http://www.instifdt.bg.ac.rs/secanje-na-holokaust/",
abstract = "Regionalni naučni centar Instituta za filozofiju i društvenu teoriju organizovao je u Novom Sadu od 18. do 21. aprila 2017. godine seriju događaja „Sećanje na Holokaust“, koja je sadržavala konferenciju „Holokaust i filozofija“, tribinu istoričara „Jevrejski identitet, antisemitizam i Holokaust“, jedan školski dan o Holokaustu „Lekcije za budućnost“ i simpozijum „Učiti o Holokaustu: utopija ili šansa – obrazovne prakse i pedagoški izazovi“. Čitavo događanje otvoreno je koncertom hora Jevrejske opštine Novi Sad – „Hašira“ i izložbom u novosadskoj Sinagogi pod nazivom „Pisanje stradanja: vodič kroz publikacije o Holokaustu“ autorke, Bilјane Albahari i dizajnerke Ornele Rezinović. Izložbu je pratio katalog  koji ima odlike samostalne knjige. 
Cilј izložbe bio je da se jednim savremenim, a temi odgovarajućim dizajnerskim rešenjem, na upečatlјiv način predstavi izbor preko stotinu knjiga koje su o Holokaustu štampane u Srbiji i da se na taj način ukaže na neke od najvažnijih elemenata i događaja vezanih za istoriju Holokausta u okupiranoj Srbiji. Autorke se nadaju da su na taj način uspele da usklade zahteve profesionalnog izraza i neophodnog pijeteta primerenog težini teme. Izložbeni plakati tematski i hronološki prate odigravanje Holokausta: počinju od spalјivanja knjiga i Kristalne noći u nacističkoj Nemačkoj, preko nastajanja sabirnih centara, stratišta i internacijskih i koncentracionih logora, do tragičnih učinaka nastojanja da se masovno uništi jevrejski narod. Kroz individualne sudbine, lične i porodične priče, istoriografske dokumente i arhivsku građu svedoči se o jednom od najvećih zločina u istoriji čovečanstva. Deo izložbe koji se odnosi na posleratni period govori o hvatanju počinitelјa ratnih zločina, pravednicima koji su pomagali jevrejskim porodicama da prežive racije i progone, tumačenju Holokausta, kao i o pedagoškom radu na izučavanje Holokausta.
Izložbenu postavku obišli su učenici tokom školskog dana „Lekcije za budućnost“, koji se odvijao u sklopu ove manifestacije. Tom prilikom se potvrdilo da se predstavlјeni plakati (u štampanoj i digitalnoj formi), koje je Institut poklonio Narodnoj biblioteci Srbije, zajedno sa knjigom-katalogom mogu koristiti kao pokretna izložba ili kao dopunski, edukativni i prateći materijal za različite seminare, interaktivne časove i radionice posvećene ovoj temi., 16 plakata u koloru veličine 70 x 100 cm",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Konferencija "Sećanje na Holokaust", 18-22 april 2017.",
title = "Izložbeni plakati "Pisanje stradanja: knjiga o knjigama: vodič kroz publikacije o Holokaustu""
}

Solidarity Reasoning and Citizenship Agendas: From Socialist Yugoslavia to Neoliberal Serbia

Vasiljević, Jelena

(SAGE Publishing, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Vasiljević, Jelena
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2121
AB  - Solidarity and citizenship are intertwined in a very complex manner, where the former
usually operates as the “social glue” for the latter, holding together its formal components such as rights, duties, and membership criteria. The “we” that sets the parameters
for membership and equality is not only legally defined but also discursively produced
and maintained. Here, the rhetoric of solidarity plays an important yet ambiguous role,
as it can advocate for interdependence and full inclusion while at the same time
solidifying the exclusionary “we.” The aim of this article is to show how solidarity
reasoning—the question of with whom we should be solidary and why—plays a functional role in maintaining citizenship agendas, and how this reasoning changes to support and enable shifts in these agendas. The dominant solidarity narratives that have
supported prevailing citizenship agendas in Serbia (and across the post-Yugoslav
space) over the last couple of decades will be discussed, as will counter-narratives that
have served to destabilize hegemonic agendas by envisioning citizenship communities
differently. Today, the ambiguous role solidarity can play within a citizenship agenda
becomes especially obvious in neoliberal regimes, where, as I will show in the case of
contemporary Serbia, calls for solidarity can be deployed to foster very distinct, arguably mutually opposing, kinds of political subjectivities and citizen activism.
PB  - SAGE Publishing
T2  - East European Politics and Societies and Cultures
T1  - Solidarity Reasoning and Citizenship Agendas: From Socialist Yugoslavia to Neoliberal Serbia
IS  - 10
VL  - 20
SP  - 1
EP  - 22
DO  - https://doi.org/10.1177/0888325420923023
ER  - 
@article{
author = "Vasiljević, Jelena",
year = "2020",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2121",
abstract = "Solidarity and citizenship are intertwined in a very complex manner, where the former
usually operates as the “social glue” for the latter, holding together its formal components such as rights, duties, and membership criteria. The “we” that sets the parameters
for membership and equality is not only legally defined but also discursively produced
and maintained. Here, the rhetoric of solidarity plays an important yet ambiguous role,
as it can advocate for interdependence and full inclusion while at the same time
solidifying the exclusionary “we.” The aim of this article is to show how solidarity
reasoning—the question of with whom we should be solidary and why—plays a functional role in maintaining citizenship agendas, and how this reasoning changes to support and enable shifts in these agendas. The dominant solidarity narratives that have
supported prevailing citizenship agendas in Serbia (and across the post-Yugoslav
space) over the last couple of decades will be discussed, as will counter-narratives that
have served to destabilize hegemonic agendas by envisioning citizenship communities
differently. Today, the ambiguous role solidarity can play within a citizenship agenda
becomes especially obvious in neoliberal regimes, where, as I will show in the case of
contemporary Serbia, calls for solidarity can be deployed to foster very distinct, arguably mutually opposing, kinds of political subjectivities and citizen activism.",
publisher = "SAGE Publishing",
journal = "East European Politics and Societies and Cultures",
title = "Solidarity Reasoning and Citizenship Agendas: From Socialist Yugoslavia to Neoliberal Serbia",
number = "10",
volume = "20",
pages = "1-22",
doi = "https://doi.org/10.1177/0888325420923023"
}

Violence And “Counter Violence”. On Correct Rejection (A Sketch of a Possible Russian Ethics of War Considered through the Understanding of Violence in Tolstoy and in Petar II Petrović Njegoš

Bojanić, Petar

(Москва: Российский университет дружбы народов, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Bojanić, Petar
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2119
PB  - Москва: Российский университет дружбы народов
T2  - RUDN Journal of Philosophy
T1  - Violence And “Counter Violence”. On Correct Rejection (A Sketch of a Possible Russian Ethics of War Considered through the Understanding of Violence in Tolstoy  and in Petar II Petrović Njegoš
T1  - Насилие и противонасилие. О правильном отказе от насилия (Очерк возможной русской этики войны на основании понимания насилия Л. Толстым и Петаром Петровичем Ньегошем)
IS  - 4
VL  - 24
SP  - 657
EP  - 668
DO  - 10.22363/2313-2302-2020-24-4-657-668
ER  - 
@article{
author = "Bojanić, Petar",
year = "2020",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2119",
publisher = "Москва: Российский университет дружбы народов",
journal = "RUDN Journal of Philosophy",
title = "Violence And “Counter Violence”. On Correct Rejection (A Sketch of a Possible Russian Ethics of War Considered through the Understanding of Violence in Tolstoy  and in Petar II Petrović Njegoš, Насилие и противонасилие. О правильном отказе от насилия (Очерк возможной русской этики войны на основании понимания насилия Л. Толстым и Петаром Петровичем Ньегошем)",
number = "4",
volume = "24",
pages = "657-668",
doi = "10.22363/2313-2302-2020-24-4-657-668"
}

Предузетништво као инструмент остварења материјалног и нематеријалног благостања заједнице у савременом свету

Mlađan, Mrđan M.

(Prešov: Prešovská univerzita, 2020)

TY  - CONF
AU  - Mlađan, Mrđan M.
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2120
AB  - Распад социјалистичког државног и економског уређења, грађански рат, економске санкције и међународна агресија током последње деценије прошлог века, резултовали су екстремним урушавањем материјалног и нематеријалног благостања српског народа. Наведена дешавања су покренула снажан емиграциони талас, који се само наставио на тихо али институционално подржано исељавање српског народа ка развијеним земљама, првенствено Европе, у периоду од 1965-1990. године. Урушавање материјалне основе српског народа довело је до демографских проблема, али и негативних утицаја на нематеријалне аспекте српског друштва. Глобализација пословног амбијента је додатно утицала на економско раслојавање, те на одвајање малог броја екстремно богатих од већине становништва. Ипак, она је истовремено оставила невелики простор да мали народи, као што је српски, унапреде своје привреде и самим тим утичу на своју судбину, на очување своје културе и вере. У раду смо показали да раст предузетништва, уз друштвену одговорност и хуманост у пословању, солидарност и сарадњу, и подршку државе могу позитивно да утичу на унапређење како материјалног тако и нематеријалног благостања српског друштва. Изложени модел економског оснаживања би било могуће применити и у другим мањим хришћанским народима Европе и православним мањинским заједницама.
PB  - Prešov: Prešovská univerzita
C3  - Pravoslavie a súčasnosť XII, Zborník príspevkov z XII vedeckej konferencie študentov, absolventov a mladých vedeckých pracovníkov s medzinárodnou účasťou
T1  - Предузетништво као инструмент остварења материјалног и нематеријалног благостања заједнице у савременом свету
ER  - 
@conference{
author = "Mlađan, Mrđan M.",
year = "2020",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2120",
abstract = "Распад социјалистичког државног и економског уређења, грађански рат, економске санкције и међународна агресија током последње деценије прошлог века, резултовали су екстремним урушавањем материјалног и нематеријалног благостања српског народа. Наведена дешавања су покренула снажан емиграциони талас, који се само наставио на тихо али институционално подржано исељавање српског народа ка развијеним земљама, првенствено Европе, у периоду од 1965-1990. године. Урушавање материјалне основе српског народа довело је до демографских проблема, али и негативних утицаја на нематеријалне аспекте српског друштва. Глобализација пословног амбијента је додатно утицала на економско раслојавање, те на одвајање малог броја екстремно богатих од већине становништва. Ипак, она је истовремено оставила невелики простор да мали народи, као што је српски, унапреде своје привреде и самим тим утичу на своју судбину, на очување своје културе и вере. У раду смо показали да раст предузетништва, уз друштвену одговорност и хуманост у пословању, солидарност и сарадњу, и подршку државе могу позитивно да утичу на унапређење како материјалног тако и нематеријалног благостања српског друштва. Изложени модел економског оснаживања би било могуће применити и у другим мањим хришћанским народима Европе и православним мањинским заједницама.",
publisher = "Prešov: Prešovská univerzita",
journal = "Pravoslavie a súčasnosť XII, Zborník príspevkov z XII vedeckej konferencie študentov, absolventov a mladých vedeckých pracovníkov s medzinárodnou účasťou",
title = "Предузетништво као инструмент остварења материјалног и нематеријалног благостања заједнице у савременом свету"
}

Dušan Ristić, Granice diskursa , Novi Sad: Mediterran publishing, 2018.

Urošević, Milan

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2020)

@article{
author = "Urošević, Milan",
year = "2020",
url = "http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/20/95, http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2118",
abstract = "Dušan Ristić, Granice diskursa , Novi Sad: Mediterran publishing, 2018.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva",
title = "Dušan Ristić, Granice diskursa , Novi Sad: Mediterran publishing, 2018.",
number = "1",
volume = "1",
pages = "199-200"
}

Džejson Stenli, Kako funkcioniše fašizam: politika „mi“ protiv „njih“, Beograd: Samizdat, 2019.

Pavličić, Jelena

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2020)

@article{
author = "Pavličić, Jelena",
year = "2020",
url = "http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/19/94, http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2117",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva",
title = "Džejson Stenli, Kako funkcioniše fašizam: politika „mi“ protiv „njih“, Beograd: Samizdat, 2019.",
number = "1",
volume = "1",
pages = "194-199"
}

Epiktet, razgovori, Loznica: Karpos, 2017 Epiktet, o pitanjima karaktera i moralnog izbora, Beograd: Srpska književna zadruga, 2019

Plećaš, Tamara

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2020)

@article{
author = "Plećaš, Tamara",
year = "2020",
url = "http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/18/93, http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2116",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva",
title = "Epiktet, razgovori, Loznica: Karpos, 2017 Epiktet, o pitanjima karaktera i moralnog izbora, Beograd: Srpska književna zadruga, 2019",
number = "1",
volume = "1",
pages = "189-194"
}

Teorija u prostoru urgencije: da li dolazi do preokreta?

Protić, Petar

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2020)

@misc{
author = "Protić, Petar",
year = "2020",
url = "http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/17/92, http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2115",
abstract = "U jeku pandemije teoretičari uvode zanimljive pojmove kojima nas uvera-vaju da je sasvim moguće promišljati, barem, dimenzije prostora koji nase-ljavamo. Možda već na osnovu malog uzorka „krize“ možemo pretpostaviti da ovih dana dolazi do preokreta koji, s jedne strane, uvećava razlike i uslo-žnjava odnose moći a, sa druge, nudi mogućnost jedne osvežene autonom-nosti, slobode i solidarnosti, odnosno lične i kolektivne reafirmacije. Da li karantinski mode d’être pretpostavlja i jednu vrstu preokreta u mišljenju?Pre početka: zarad jasnijeg čitanja, moram odmah naglasiti da sam imao poteškoću nalaženja adekvatnog prevoda za izraz austerity. Prevesti samo kao „štednja“ ili svesti samo na „mere štednje“ bilo bi neadekvatno. Iako pojam, naravno, prevazili ekonomski i finansijski nivo (gde se mere šted-nje odnose na budžetske rezove, fiskalne reforme i tako dalje) i tiče se ra-zličitih režima upravljanja u neoliberalizmu, austerity je pomalo i ambi-valentan pojam – nekada znači režim prekarnosti i oskudnosti, a nekada režim totalne kontrole i upravljanja subjektima (premda je jedno sa drugim povezano). Smatrao sam da je zgodno da francusku verziju ovog termina, politique de rigueur, slobodno prevedem kao režim strogosti. Naročito zato što reč režim asocira na militarističku i policijsku funkciju države, u smislu stalne kontrole, strogosti, nadzora nad grupama civila ili nad pojedincem.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva",
title = "Teorija u prostoru urgencije:  da li dolazi do preokreta?",
number = "1",
volume = "1",
pages = "179-185"
}

No woman, no cry : opomena jedne bajke

Trajković, Đurđa

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2020)

@misc{
author = "Trajković, Đurđa",
year = "2020",
url = "http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/16/91, http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2114",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva",
title = "No woman, no cry : opomena jedne bajke",
number = "1",
volume = "1",
pages = "171-178"
}

Da li se Holokaust može ponoviti?

Milenković, Ivan; Krstić, Predrag; Cvejić, Igor

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2020)

@misc{
author = "Milenković, Ivan and Krstić, Predrag and Cvejić, Igor",
year = "2020",
url = "http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/15/90, http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2113",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva",
title = "Da li se Holokaust može ponoviti?",
number = "1",
volume = "1",
pages = "149-167"
}

Od zdravorazumske psihologije ka naivnoj psihologiji

Klark, Endi

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2020)

@misc{
author = "Klark, Endi",
year = "2020",
url = "http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/26/88, http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2112",
abstract = "U ovom radu se dovodi u pitanje shvatanje zdravorazumske psihologije kao primitivne, spekulativne teorije o mentalnim stanjima. Ima razloga da se veruje u to da je zdravorazumska psihologija sličnija zdravorazumskoj fizici nego spekulativnom teoretisanju karakterističnom za istoriju fizike. Detaljno se obrazlaže razlika između zdravorazumske fizike i spekulativnog teoretisanja. U radu se izvodi sledeći zaključak: iako zdravorazumsko pripisivanje psihološkog sadržaja nije krajnje ishodište kognitivne nauke, to ne znači se takvo pripisivanje ne može smatrati daleko pouzdanijim izvorom podataka nego što su savremeni teoretičari spremni da priznaju.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva",
title = "Od zdravorazumske psihologije  ka naivnoj psihologiji",
number = "1",
volume = "1",
pages = "125-146"
}

Redukcija, kvalitativna svojstva i direktna introspekcija moždanih stanja

Čerčland, Pol

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2020)

@misc{
author = "Čerčland, Pol",
year = "2020",
url = "http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/25/87, http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2111",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva",
title = "Redukcija, kvalitativna svojstva i direktna  introspekcija moždanih stanja",
number = "1",
volume = "1",
pages = "103-124"
}

„Epifenomenalna“ kvalitativna svojstva?

Denet, Danijel

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2020)

@misc{
author = "Denet, Danijel",
year = "2020",
url = "http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/24/84, http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2110",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva",
title = "„Epifenomenalna“ kvalitativna svojstva?",
number = "1",
volume = "1",
pages = "91-102"
}

Etika reprezentacije grozote: istina između viđenja i mišljenja

Velinov, Marija

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Velinov, Marija
PY  - 2020
UR  - http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/14/38
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2109
AB  - Rad se bavi pojedinim etičkim aspektima fotografija grozota, pri čemu se prevashodno koriste interepretacije razmatranja koja su o fotografiji iznele Džudit Batler  i Suzan Sontag. U okvirima specifičnog odnosa pojma grozote i fotografije, pri čemu se drugi pokazuje gotovo kao uslov prvog, autor ukazuje na dve osnovne grupe etičkih pitanja takve vrste fotografija. Sa jedne strane, postoje pitanja produkcije to jest odabira načina na koji će događaj biti zabeležen ili prikazan, a koja se odnose na različite unapred zadate okvire ili mogućnosti reprezentacije. Sa druge strane, imamo pitanja recepcije ili etičke reakcije, razumevanja ili podrazumevanja da bi događaj trebalo da bude prenet na način koji omogućava reakciju i promišljanje koje bi moglo da dovede do promene. Pokazuje se da je složeni odnos produkcije i recepcije u osnovi obeležen odnosima interpretacije stvarnosti, istine, moći i upravljanja drugima, pri čemu fotografija grozote ostaje samo prazno mesto koje služi za emotivnu identitifikaciju. Mogućnost otklona od uobičajenog odnosa navedenih pojmova, koji može biti shvaćen kao upisivanje recepcije u produkciju, pojavljuje se u svojevrsnoj inverziji koja u recepciji vidi ili iščitava produkciju. Ključni aspekt ovog procesa predstavlja mišljenje, za koje se ustanovljuje da je zanemareno unutar kulture sećanja.
AB  - The paper deals with certain ethical aspects of atrocity photographs. It predominantly interprets considerations made by Judith Butler and Susan Sontag. Within the specific tie between the notion of horror and photography – the latter proving to be somewhat a condition of the former – the author points to two basic groups of ethical issues of this type of photography. On the one hand, there are production issues, that is, choos-ing how the event will be recorded or shown, which relate to different pre-defined frames of representation. On the other hand, we have questions of reception or eth-ical reaction, understanding that the event should be conveyed in a way that allows for reaction and reflection that could lead to change. It is shown that the complex re-lation between production and reception is fundamentally marked by the relations of interpretation of reality, truth, power and government of others, whereby the photo-graph of atrocity remains only a blank space for emotional identification. The possi-bility of deviating from the usual relation of these terms, understood as bringing the reception into production, is indicated in a kind of inversion that sees or reads the production in the reception. A key aspect of this process is thought, which is found to be neglected within the memory culture.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva
T1  - Etika reprezentacije grozote:  istina između viđenja i mišljenja
T1  - Ethics of Atrocity Representation: the Truth Between Seeing and Thinking
IS  - 1
VL  - 1
SP  - 75
EP  - 88
DO  - https://doi.org/10.5281/zenodo.3826539
ER  - 
@article{
author = "Velinov, Marija",
year = "2020",
url = "http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/14/38, http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2109",
abstract = "Rad se bavi pojedinim etičkim aspektima fotografija grozota, pri čemu se prevashodno koriste interepretacije razmatranja koja su o fotografiji iznele Džudit Batler  i Suzan Sontag. U okvirima specifičnog odnosa pojma grozote i fotografije, pri čemu se drugi pokazuje gotovo kao uslov prvog, autor ukazuje na dve osnovne grupe etičkih pitanja takve vrste fotografija. Sa jedne strane, postoje pitanja produkcije to jest odabira načina na koji će događaj biti zabeležen ili prikazan, a koja se odnose na različite unapred zadate okvire ili mogućnosti reprezentacije. Sa druge strane, imamo pitanja recepcije ili etičke reakcije, razumevanja ili podrazumevanja da bi događaj trebalo da bude prenet na način koji omogućava reakciju i promišljanje koje bi moglo da dovede do promene. Pokazuje se da je složeni odnos produkcije i recepcije u osnovi obeležen odnosima interpretacije stvarnosti, istine, moći i upravljanja drugima, pri čemu fotografija grozote ostaje samo prazno mesto koje služi za emotivnu identitifikaciju. Mogućnost otklona od uobičajenog odnosa navedenih pojmova, koji može biti shvaćen kao upisivanje recepcije u produkciju, pojavljuje se u svojevrsnoj inverziji koja u recepciji vidi ili iščitava produkciju. Ključni aspekt ovog procesa predstavlja mišljenje, za koje se ustanovljuje da je zanemareno unutar kulture sećanja., The paper deals with certain ethical aspects of atrocity photographs. It predominantly interprets considerations made by Judith Butler and Susan Sontag. Within the specific tie between the notion of horror and photography – the latter proving to be somewhat a condition of the former – the author points to two basic groups of ethical issues of this type of photography. On the one hand, there are production issues, that is, choos-ing how the event will be recorded or shown, which relate to different pre-defined frames of representation. On the other hand, we have questions of reception or eth-ical reaction, understanding that the event should be conveyed in a way that allows for reaction and reflection that could lead to change. It is shown that the complex re-lation between production and reception is fundamentally marked by the relations of interpretation of reality, truth, power and government of others, whereby the photo-graph of atrocity remains only a blank space for emotional identification. The possi-bility of deviating from the usual relation of these terms, understood as bringing the reception into production, is indicated in a kind of inversion that sees or reads the production in the reception. A key aspect of this process is thought, which is found to be neglected within the memory culture.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva",
title = "Etika reprezentacije grozote:  istina između viđenja i mišljenja, Ethics of Atrocity Representation: the Truth Between Seeing and Thinking",
number = "1",
volume = "1",
pages = "75-88",
doi = "https://doi.org/10.5281/zenodo.3826539"
}

Nepodnošljivost susedovanja

Stošić, Mirjana, S.

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Stošić, Mirjana, S.
PY  - 2020
UR  - http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/13/37
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2108
AB  - Ovo istraživanje se bavi imunološkim praksama neimenovanog naratora u Kafkinoj poslednjoj i nedovršenoj pripoveci „Jazbina“ („Der Bau“, 1923-1924), koji gradi lavirint unutar jazbine kako bi je osigurao od mogućih uljeza koje „poznaje“ samo po zvuku koji prave. Zvuk šištanja – zbog kog se opsesivno zatpavaju i otkopavaju zidovi jazbine – odgovara radikalnoj drugosti bez lica, bez identiteta. Ulazi i izlazi u Kafkinim književnim ograđenim prostorima zapravo su zaprečenje ma kakvog prolaska, nemogućnost da se bude sasvim unutra ili izvan. Jazbina postaje centralizovani sistem koji narušava razliku između unutra i spolja ućutkivanjem i ukopavanjem svake margine strukture. Konačno, jazbina postaje beskonačno fraktalizovana. Pitanje drugosti, u njenim mnogobrojnim oblicima (neprijatelj, uljez, stranac, parazit), a unutar tradicije očuvanja „celine“ i „identiteta“ (tela, pripadajućeg mesta, imena), često je svedeno na pitanje telesnih i društvenih parazita neke identitetski zatvorene zajednice. Drugi destabilizuje koncept granice (između domaćina i gosta, primera radi) i ukazuje na domaćina kao uvek već zastrašenog gosta u vlastitom domu. Ujedno, Kafkina pripovetka postavlja pitanje da li je susedovanje uopšte podnošljivo.
AB  - This paper deals with the immunological practices of Kafka’s anonymous inhabitant in an unfinished late narrative “The Burrow” (“Der Bau”, 1923-1924) who builds a lab-yrinth within the burrow in order to safeguard it from imminent or proleptic future in-truders. The mole-like builder of the labyrinth-like structure is securing its house from parasites “known” only by the noise they make. This noise – against which the obses-sive stuffing of holes and drilling of passages take place (including the infinite displace-ment of the center and margin) – corresponds to the radical faceless alterity, given that the “face” of noise is precisely the muddied face of the burrower. Entrances in Kafkaesque literary worlds are in fact the limit of the passage as such, the impossibil-ity of being only inside or only outside. The aggressive covering of porous and loose walls, and closing all potential passages is endangering the burrow structure as such. The burrow becomes the centralized system, always suppressing the heterogeneity of gateways, entrances and exits, the difference that will erode the silenced fixity of centered identity. Ultimately, the burrow becomes infinitely fractalized. The question of alterity, within the tradition of guarding the wholeness of the subject (its body, its proper place, its identity and its name), is often reduced to the question of corporeal, political, cultural parasites of the communal body. The other, as a parasitical emblem, destabilizes the notion of the limit (between the host and the guest), and is the sign of a host being always already a frightened guest of its own homely place.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva
T1  - Nepodnošljivost susedovanja
T1  - The Unbearability of Being a Neighbor
IS  - 1
VL  - 1
SP  - 63
EP  - 75
DO  - https://doi.org/10.5281/zenodo.3826541
ER  - 
@article{
author = "Stošić, Mirjana, S.",
year = "2020",
url = "http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/13/37, http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2108",
abstract = "Ovo istraživanje se bavi imunološkim praksama neimenovanog naratora u Kafkinoj poslednjoj i nedovršenoj pripoveci „Jazbina“ („Der Bau“, 1923-1924), koji gradi lavirint unutar jazbine kako bi je osigurao od mogućih uljeza koje „poznaje“ samo po zvuku koji prave. Zvuk šištanja – zbog kog se opsesivno zatpavaju i otkopavaju zidovi jazbine – odgovara radikalnoj drugosti bez lica, bez identiteta. Ulazi i izlazi u Kafkinim književnim ograđenim prostorima zapravo su zaprečenje ma kakvog prolaska, nemogućnost da se bude sasvim unutra ili izvan. Jazbina postaje centralizovani sistem koji narušava razliku između unutra i spolja ućutkivanjem i ukopavanjem svake margine strukture. Konačno, jazbina postaje beskonačno fraktalizovana. Pitanje drugosti, u njenim mnogobrojnim oblicima (neprijatelj, uljez, stranac, parazit), a unutar tradicije očuvanja „celine“ i „identiteta“ (tela, pripadajućeg mesta, imena), često je svedeno na pitanje telesnih i društvenih parazita neke identitetski zatvorene zajednice. Drugi destabilizuje koncept granice (između domaćina i gosta, primera radi) i ukazuje na domaćina kao uvek već zastrašenog gosta u vlastitom domu. Ujedno, Kafkina pripovetka postavlja pitanje da li je susedovanje uopšte podnošljivo., This paper deals with the immunological practices of Kafka’s anonymous inhabitant in an unfinished late narrative “The Burrow” (“Der Bau”, 1923-1924) who builds a lab-yrinth within the burrow in order to safeguard it from imminent or proleptic future in-truders. The mole-like builder of the labyrinth-like structure is securing its house from parasites “known” only by the noise they make. This noise – against which the obses-sive stuffing of holes and drilling of passages take place (including the infinite displace-ment of the center and margin) – corresponds to the radical faceless alterity, given that the “face” of noise is precisely the muddied face of the burrower. Entrances in Kafkaesque literary worlds are in fact the limit of the passage as such, the impossibil-ity of being only inside or only outside. The aggressive covering of porous and loose walls, and closing all potential passages is endangering the burrow structure as such. The burrow becomes the centralized system, always suppressing the heterogeneity of gateways, entrances and exits, the difference that will erode the silenced fixity of centered identity. Ultimately, the burrow becomes infinitely fractalized. The question of alterity, within the tradition of guarding the wholeness of the subject (its body, its proper place, its identity and its name), is often reduced to the question of corporeal, political, cultural parasites of the communal body. The other, as a parasitical emblem, destabilizes the notion of the limit (between the host and the guest), and is the sign of a host being always already a frightened guest of its own homely place.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva",
title = "Nepodnošljivost susedovanja, The Unbearability of Being a Neighbor",
number = "1",
volume = "1",
pages = "63-75",
doi = "https://doi.org/10.5281/zenodo.3826541"
}

Angažovanje i trpljenje

Krstić, Predrag

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Krstić, Predrag
PY  - 2020
UR  - http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/12/36
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2107
AB  - Prvi deo rada posvećen je jezičkoj i logičkoj analizi termina, odnosno pojma angažmana i u njemu se zaključuje da, nasuprot svom uobičajenom značenju, on podrazumeva neku vrstu trpnosti, on štaviše ima karakter trpljenja. Drugi deo rada se oslanja na taj zaključak i bavi se mogućnošću da nešto tako ne samo pasivno nego i privatno, budući da bi se smisleno moglo govoriti o angažovanju kao mentalnom stanju, bude predmet ili čak nalog društvenih nauka. Zaključni deo rada sugeriše uputnost semantičkog podvajanja „biti angažovan/a/o“ i „angažovati se“ i ukazuje na opštije nevolje koje proizlaze iz različitih razumevanja tog „sebstva“. Na kraju se izlaže mogućnost nijansiranijeg razumevanja angažovanja ukoliko se osmotri iz aspekta, njemu na prvi pogled suprotstavljenog pojma, pojma trpljenja.
AB  - The first part of the paper is devoted to the linguistic and logical analysis of the term, that is, the notion of engagement. It is argued that, contrary to its accustomed mean-ing, engagement implies a kind of sufferance;  moreover, that it has the character of suffering. The second part of the paper draws on this conclusion and deals with the possibility that something not only passive but private can be the subject – or even the task – of the social sciences, since it might make sense to speak of engagement as a mental state. The concluding part of the paper suggests that it is instructive to make a semantic distinction between “being engaged” and “engaging yourself”, and points to the more general troubles arising from the different understandings of that “self”. Finally, the possibility of a more nuanced understanding of engagement is ex-posed, if it is viewed from the aspect of the notion that was seemingly opposed to it, the notion of suffering.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva
T1  - Angažovanje i trpljenje
T1  - Engagement and suffering
IS  - 1
VL  - 1
SP  - 43
EP  - 60
DO  - https://doi.org/10.5281/zenodo.3826447
ER  - 
@article{
author = "Krstić, Predrag",
year = "2020",
url = "http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/12/36, http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2107",
abstract = "Prvi deo rada posvećen je jezičkoj i logičkoj analizi termina, odnosno pojma angažmana i u njemu se zaključuje da, nasuprot svom uobičajenom značenju, on podrazumeva neku vrstu trpnosti, on štaviše ima karakter trpljenja. Drugi deo rada se oslanja na taj zaključak i bavi se mogućnošću da nešto tako ne samo pasivno nego i privatno, budući da bi se smisleno moglo govoriti o angažovanju kao mentalnom stanju, bude predmet ili čak nalog društvenih nauka. Zaključni deo rada sugeriše uputnost semantičkog podvajanja „biti angažovan/a/o“ i „angažovati se“ i ukazuje na opštije nevolje koje proizlaze iz različitih razumevanja tog „sebstva“. Na kraju se izlaže mogućnost nijansiranijeg razumevanja angažovanja ukoliko se osmotri iz aspekta, njemu na prvi pogled suprotstavljenog pojma, pojma trpljenja., The first part of the paper is devoted to the linguistic and logical analysis of the term, that is, the notion of engagement. It is argued that, contrary to its accustomed mean-ing, engagement implies a kind of sufferance;  moreover, that it has the character of suffering. The second part of the paper draws on this conclusion and deals with the possibility that something not only passive but private can be the subject – or even the task – of the social sciences, since it might make sense to speak of engagement as a mental state. The concluding part of the paper suggests that it is instructive to make a semantic distinction between “being engaged” and “engaging yourself”, and points to the more general troubles arising from the different understandings of that “self”. Finally, the possibility of a more nuanced understanding of engagement is ex-posed, if it is viewed from the aspect of the notion that was seemingly opposed to it, the notion of suffering.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva",
title = "Angažovanje i trpljenje, Engagement and suffering",
number = "1",
volume = "1",
pages = "43-60",
doi = "https://doi.org/10.5281/zenodo.3826447"
}

Angažman kao diskurzivna praksa i sistemski događaj

Lošonc, Mark

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Lošonc, Mark
PY  - 2020
UR  - http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/11/35
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2106
AB  - Ovaj rad je svojevrsna konfrontacija sa široko prihvaćenom tezom prema kojoj je angažman intencionalno ili mentalno stanje koje je nužno već pre delanja. S jedne strane, oslanjamo se na koncept ontološkog zalaganja. Pokušavamo da ga upotrebimo u društvenom kontekstu, naglašavajući da ono ima implikacije u društvenoj prostornosti. S druge strane, analiziramo i različite pojmove angažmana u teorijama sistema, sa posebnim osvrtom na Parsonsa i Lumana. Na kraju, pokušavamo da pomirimo ove dve koncepcije, ističući da obe predstavljaju dobre argumente protiv „intencionalističke teze
AB  - The paper confronts the widely accepted view according to which engagement is an intentional or mental state that predcedes action. On the one hand, we rely upon the concept of ontological commitment. We try to make use of it in a social context, by emphasizing that engagement involves a social space of implication. On the other hand, we analyze the different concepts of engagement within systems-theoretical approaches, with special attention to Parsons and Luhmann. Finally, we try to recon-cile the two conceptual strategies by accentuating the fact that they can both serve as arguments against the “intentionalist thesis”.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva
T1  - Angažman kao diskurzivna praksa i sistemski događaj
T1  - Engagement – As a discursive practice and systemic event
IS  - 1
VL  - 1
SP  - 29
EP  - 43
DO  - https://doi.org/10.5281/zenodo.3823371
ER  - 
@article{
author = "Lošonc, Mark",
year = "2020",
url = "http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/11/35, http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2106",
abstract = "Ovaj rad je svojevrsna konfrontacija sa široko prihvaćenom tezom prema kojoj je angažman intencionalno ili mentalno stanje koje je nužno već pre delanja. S jedne strane, oslanjamo se na koncept ontološkog zalaganja. Pokušavamo da ga upotrebimo u društvenom kontekstu, naglašavajući da ono ima implikacije u društvenoj prostornosti. S druge strane, analiziramo i različite pojmove angažmana u teorijama sistema, sa posebnim osvrtom na Parsonsa i Lumana. Na kraju, pokušavamo da pomirimo ove dve koncepcije, ističući da obe predstavljaju dobre argumente protiv „intencionalističke teze, The paper confronts the widely accepted view according to which engagement is an intentional or mental state that predcedes action. On the one hand, we rely upon the concept of ontological commitment. We try to make use of it in a social context, by emphasizing that engagement involves a social space of implication. On the other hand, we analyze the different concepts of engagement within systems-theoretical approaches, with special attention to Parsons and Luhmann. Finally, we try to recon-cile the two conceptual strategies by accentuating the fact that they can both serve as arguments against the “intentionalist thesis”.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva",
title = "Angažman kao diskurzivna praksa i sistemski događaj, Engagement – As a discursive practice and systemic event",
number = "1",
volume = "1",
pages = "29-43",
doi = "https://doi.org/10.5281/zenodo.3823371"
}

Konstituisanje zajedničke perspektive: angažovani akti i logika poziva

Nikolić, Olga; Cvejić, Igor

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Nikolić, Olga
AU  - Cvejić, Igor
PY  - 2020
UR  - http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/10/34
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2105
AB  - Namera nam je da u ovom tekstu ponudimo detaljnu analizu pojmova individualne i zajedničke perspektive, poziva i angažmana, kako bismo doprineli teorijskom osvetljavanju tih fenomena i raspravama o kolektivnoj intencionalnosti. U prvom delu rada ćemo uvesti i kroz kontrastiranje sa relevantnom literaturom preciznije razraditi fenomenološki pojam perspektive koji ćemo koristiti u ostatku rada. U drugom delu rada se fokusiramo na Helmovo shvatanje zajedničke evaluativne perspektive kao ključa za razumevanje kolektivne intencionalnosti. Pritom će se kao važan zadatak ispostaviti temeljnije razumevanje procesa konstituisanja zajedničke perspektive kroz interakcije između aktera i komunikaciju njihovih individualnih perspektiva, koje treba da dovedu do usaglašavanja zajedničke perspektive. Treći deo rada biće posvećen usko shvaćenim angažovanim aktima, aktima koji se vrše kao pozivi drugome na zajedničku perspektivu. Objasnićemo kako funkcioniše unutrašnja logika poziva, i preko toga pokazati da čak i kada ne postoje opštevažeće norme ili opšteprihvaćeni sadržaj zajedničke perspektive (kao kada je poziv upućen onima koji nisu deo zajedničke perspektive) zajednička perspektiva može da se konstituiše kroz distribuciju odgovornosti i poverenja. Na kraju ćemo na aktuelnom primeru angažmana za vreme korona-krize, pokazati kako se uz pomoć ovog teorijskog aparata mogu bolje razumeti drugačije forme globalnog zajedničkog delovanja, kao što su novi društveni pokreti.
AB  - The aim of this paper is to offer a detailed analysis of the concepts of individual and shared perspective, the call, and engagement, and thus contribute to the theoretical elumination of these phenomena and debates on collective intentionality. First, we introduce the phenomenological concept of perspective that we will use through the rest of the paper, refining it by making comparisons with the relevant literature. Sec-ond, we focus on Helm’s notion of joint evaluative perspective as the key to under-standing collective intentionality. A more thorough understanding of the process of constitution of the joint perspective through interactions between agents and the communication of their individual perspectives, leading to the harmonization of the joint perspective, will be pointed out as an important further task. The third part of the paper will be devoted to engaged acts (in the narrow sense of the term): acts per-formed as calls upon others to form a joint perspective. We will explain the inner logic of the call, and in this way show that even when there are no generally valid norms or a generally valid content of the joint perspective (e.g. when the call is directed at those who are not yet a part of the joint perspective), the joint perspective can be consti-tuted via a distribution of responsibility and trust. Finally, we will use the current ex-ample of the corona crisis in order to show how this theoretical apparatus can con-tribute to a better understanding of novel forms of global joint action, as exemplified by the new social movements.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva
T1  - Konstituisanje zajedničke perspektive: angažovani akti i logika poziva
T1  - Constituting joint perspective: engaged acts  and the logic of call
IS  - 1
VL  - 1
SP  - 7
EP  - 28
DO  - https://doi.org/10.5281/zenodo.3826509
ER  - 
@article{
author = "Nikolić, Olga and Cvejić, Igor",
year = "2020",
url = "http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/10/34, http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2105",
abstract = "Namera nam je da u ovom tekstu ponudimo detaljnu analizu pojmova individualne i zajedničke perspektive, poziva i angažmana, kako bismo doprineli teorijskom osvetljavanju tih fenomena i raspravama o kolektivnoj intencionalnosti. U prvom delu rada ćemo uvesti i kroz kontrastiranje sa relevantnom literaturom preciznije razraditi fenomenološki pojam perspektive koji ćemo koristiti u ostatku rada. U drugom delu rada se fokusiramo na Helmovo shvatanje zajedničke evaluativne perspektive kao ključa za razumevanje kolektivne intencionalnosti. Pritom će se kao važan zadatak ispostaviti temeljnije razumevanje procesa konstituisanja zajedničke perspektive kroz interakcije između aktera i komunikaciju njihovih individualnih perspektiva, koje treba da dovedu do usaglašavanja zajedničke perspektive. Treći deo rada biće posvećen usko shvaćenim angažovanim aktima, aktima koji se vrše kao pozivi drugome na zajedničku perspektivu. Objasnićemo kako funkcioniše unutrašnja logika poziva, i preko toga pokazati da čak i kada ne postoje opštevažeće norme ili opšteprihvaćeni sadržaj zajedničke perspektive (kao kada je poziv upućen onima koji nisu deo zajedničke perspektive) zajednička perspektiva može da se konstituiše kroz distribuciju odgovornosti i poverenja. Na kraju ćemo na aktuelnom primeru angažmana za vreme korona-krize, pokazati kako se uz pomoć ovog teorijskog aparata mogu bolje razumeti drugačije forme globalnog zajedničkog delovanja, kao što su novi društveni pokreti., The aim of this paper is to offer a detailed analysis of the concepts of individual and shared perspective, the call, and engagement, and thus contribute to the theoretical elumination of these phenomena and debates on collective intentionality. First, we introduce the phenomenological concept of perspective that we will use through the rest of the paper, refining it by making comparisons with the relevant literature. Sec-ond, we focus on Helm’s notion of joint evaluative perspective as the key to under-standing collective intentionality. A more thorough understanding of the process of constitution of the joint perspective through interactions between agents and the communication of their individual perspectives, leading to the harmonization of the joint perspective, will be pointed out as an important further task. The third part of the paper will be devoted to engaged acts (in the narrow sense of the term): acts per-formed as calls upon others to form a joint perspective. We will explain the inner logic of the call, and in this way show that even when there are no generally valid norms or a generally valid content of the joint perspective (e.g. when the call is directed at those who are not yet a part of the joint perspective), the joint perspective can be consti-tuted via a distribution of responsibility and trust. Finally, we will use the current ex-ample of the corona crisis in order to show how this theoretical apparatus can con-tribute to a better understanding of novel forms of global joint action, as exemplified by the new social movements.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva",
title = "Konstituisanje zajedničke perspektive: angažovani akti i logika poziva, Constituting joint perspective: engaged acts  and the logic of call",
number = "1",
volume = "1",
pages = "7-28",
doi = "https://doi.org/10.5281/zenodo.3826509"
}

Ангажированный акт как условие (философского) сообщества

Bojanić, Petar; Borisov, Sergey N.

(Москва : Российская академия наук институт философии ран, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Bojanić, Petar
AU  - Borisov, Sergey N.
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2104
AB  - Представленный текст – начало проекта группы, основанной в Белграде
в Институте философии и социальной теории для исследований ангажированности. Нас интересует, как себя ведет французское слово engagement
в русском языке. Предварительное определение нашей позиции и основной
гипотезы заключается в нескольких положениях: во-первых, нас интересуют именно акты, или акции, в результате которых что-то происходит,
а не факты, объекты, последствия или результаты этих актов. Нам важно
знать, как строится общество или как индивиды сближаются и держатся
вместе. Мы считаем, что существуют акты, или группы актов, которые работают или не работают. Второе, мы пытаемся выделить акты, результатом
которых становятся институты, а не только группы, общества или сообщества. Мы полагаем, что без участия так называемых «ангажированных актов», чье определение мы хотим дать в нашем тексте, не существуют институты как таковые или сильные и стабильные институты. Ангажированные
акты наделяют институты законным статусом и укрепляют их. И третье,
в случае философских сообществ мы сталкиваемся с проблематичностью
именно ангажированных актов и большей исправностью актов институциональных, что определяет некоторую специфику философских сообществ.
AB  - The text presented is the beginning of a project of a group based in Belgrade
at the Institute of Philosophy and Social Theory for Engagement Studies. We are
interested in how the French word engagement behaves in Russian. A preliminary definition of our position and the main hypothesis consists of several provisions: first, we are interested in the acts or actions, as a result of which something happens, and not the facts, objects, consequences or results of these acts.
It is important for us to know how a society is built or how individuals come together and hold together. We believe that there are acts, or groups of acts that
work or do not work. Second, we are trying to highlight the acts that result in institutions, and not just groups, societies or communities. We believe that without
the participation of the so-called “biased acts”, whose definition we want to give
in our text, there are no institutions as such or strong and stable institutions. Engaged acts give institutions legal status and strengthen them. And the third,
in the case of philosophical communities, we are faced with the problematic nature of biased acts and greater operability of institutional acts, which determines
some specifics of philosophical communities.
PB  - Москва : Российская академия наук институт философии ран
T2  - Вопросы философии
T1  - Ангажированный акт как условие (философского) сообщества
T1  - An Engaged Act as a Condition of a (Philosophical) Community
IS  - 10
SP  - 104
EP  - 110
DO  - 10.21146/0042‒8744‒2020‒10-104-109
ER  - 
@article{
author = "Bojanić, Petar and Borisov, Sergey N.",
year = "2020",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2104",
abstract = "Представленный текст – начало проекта группы, основанной в Белграде
в Институте философии и социальной теории для исследований ангажированности. Нас интересует, как себя ведет французское слово engagement
в русском языке. Предварительное определение нашей позиции и основной
гипотезы заключается в нескольких положениях: во-первых, нас интересуют именно акты, или акции, в результате которых что-то происходит,
а не факты, объекты, последствия или результаты этих актов. Нам важно
знать, как строится общество или как индивиды сближаются и держатся
вместе. Мы считаем, что существуют акты, или группы актов, которые работают или не работают. Второе, мы пытаемся выделить акты, результатом
которых становятся институты, а не только группы, общества или сообщества. Мы полагаем, что без участия так называемых «ангажированных актов», чье определение мы хотим дать в нашем тексте, не существуют институты как таковые или сильные и стабильные институты. Ангажированные
акты наделяют институты законным статусом и укрепляют их. И третье,
в случае философских сообществ мы сталкиваемся с проблематичностью
именно ангажированных актов и большей исправностью актов институциональных, что определяет некоторую специфику философских сообществ., The text presented is the beginning of a project of a group based in Belgrade
at the Institute of Philosophy and Social Theory for Engagement Studies. We are
interested in how the French word engagement behaves in Russian. A preliminary definition of our position and the main hypothesis consists of several provisions: first, we are interested in the acts or actions, as a result of which something happens, and not the facts, objects, consequences or results of these acts.
It is important for us to know how a society is built or how individuals come together and hold together. We believe that there are acts, or groups of acts that
work or do not work. Second, we are trying to highlight the acts that result in institutions, and not just groups, societies or communities. We believe that without
the participation of the so-called “biased acts”, whose definition we want to give
in our text, there are no institutions as such or strong and stable institutions. Engaged acts give institutions legal status and strengthen them. And the third,
in the case of philosophical communities, we are faced with the problematic nature of biased acts and greater operability of institutional acts, which determines
some specifics of philosophical communities.",
publisher = "Москва : Российская академия наук институт философии ран",
journal = "Вопросы философии",
title = "Ангажированный акт как условие (философского) сообщества, An Engaged Act as a Condition of a (Philosophical) Community",
number = "10",
pages = "104-110",
doi = "10.21146/0042‒8744‒2020‒10-104-109"
}

Engagement + (Joint) Commitment. A közös cselekvés kötelezettségéről

Bojanić, Petar; Đorđević, Edward

(Novi Sad : Forum, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Bojanić, Petar
AU  - Đorđević, Edward
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2091
PB  - Novi Sad : Forum
T2  - Elköteleződés és kritika: Tanulmányok az angazsáltságról
T1  - Engagement + (Joint) Commitment. A közös cselekvés kötelezettségéről
SP  - 76
EP  - 79
ER  - 
@article{
author = "Bojanić, Petar and Đorđević, Edward",
year = "2020",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2091",
publisher = "Novi Sad : Forum",
journal = "Elköteleződés és kritika: Tanulmányok az angazsáltságról",
title = "Engagement + (Joint) Commitment. A közös cselekvés kötelezettségéről",
pages = "76-79"
}

Invention of the future in project-time. An imaginary “encounter” between Georg Simmel and Henri Bergson, and its significance for architecture*

Bojanić, Petar; Čerepanova, Ekaterina

(Издательство Санкт-Петербургского государственного университета, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Bojanić, Petar
AU  - Čerepanova, Ekaterina
PY  - 2020
UR  - https://philosophyjournal.spbu.ru/article/view/7547/5592
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2090
AB  - The article addresses the reconstructed dialogue with the texts of G. Simmel (G. Simmel “Untersuchungen über die Formen der Vergesellschaftung”; “Über räumliche Projekten sozialer
Formen”) and H.Bergson (H.Bergson “Histoire de l’idée de temps”) in order to analyze the
question of how the design/creation of the future was understood by these philosophers, and
how this question can be interpreted today. We would like to present some conditions and difficulties in revealing the future and the temporal nature of any project. First, we would like to
insist on a weakness in languages spoken by a great number of people, which is that the future
is difficult to linguistically stabilize and document: German and English do not have a future
tense, using instead auxiliary verbs, “werden” (to become), “will”/be going to”. The study of
the project as an intellectual (intention, idea, concept) and social phenomenon (design as a
social action) allows us to illustrate how the future (project) becomes a task of activity in the
present. The project transfers or shifts (Simmel) the future time to space which is always ready
for the perception of projections, and is also an opportunity to organize future joint actions.
We will argue that when the project is executed, when it is no longer — there is no longer
any future. The project thus ensures the future. Or, to achieve complete circularity, we will
introduce a third element: without the future, a group or a “we” cannot possibly exist. In our
text, we would like to unreservedly insist that the idea of a project, or perhaps a sketch of any future theory of the project (or concept), has already been provided at the beginning of the last
century within an imaginary encounter between Henri Bergson and Georg Simmel.
PB  - Издательство Санкт-Петербургского государственного университета
T2  - Вестник Санкт-Петербургского университета. Философия и конфликтология
T1  - Invention of the future in project-time. An imaginary “encounter” between Georg Simmel and Henri Bergson, and its significance for architecture*
IS  - 1
VL  - 36
SP  - 131
EP  - 140
ER  - 
@article{
author = "Bojanić, Petar and Čerepanova, Ekaterina",
year = "2020",
url = "https://philosophyjournal.spbu.ru/article/view/7547/5592, http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2090",
abstract = "The article addresses the reconstructed dialogue with the texts of G. Simmel (G. Simmel “Untersuchungen über die Formen der Vergesellschaftung”; “Über räumliche Projekten sozialer
Formen”) and H.Bergson (H.Bergson “Histoire de l’idée de temps”) in order to analyze the
question of how the design/creation of the future was understood by these philosophers, and
how this question can be interpreted today. We would like to present some conditions and difficulties in revealing the future and the temporal nature of any project. First, we would like to
insist on a weakness in languages spoken by a great number of people, which is that the future
is difficult to linguistically stabilize and document: German and English do not have a future
tense, using instead auxiliary verbs, “werden” (to become), “will”/be going to”. The study of
the project as an intellectual (intention, idea, concept) and social phenomenon (design as a
social action) allows us to illustrate how the future (project) becomes a task of activity in the
present. The project transfers or shifts (Simmel) the future time to space which is always ready
for the perception of projections, and is also an opportunity to organize future joint actions.
We will argue that when the project is executed, when it is no longer — there is no longer
any future. The project thus ensures the future. Or, to achieve complete circularity, we will
introduce a third element: without the future, a group or a “we” cannot possibly exist. In our
text, we would like to unreservedly insist that the idea of a project, or perhaps a sketch of any future theory of the project (or concept), has already been provided at the beginning of the last
century within an imaginary encounter between Henri Bergson and Georg Simmel.",
publisher = "Издательство Санкт-Петербургского государственного университета",
journal = "Вестник Санкт-Петербургского университета. Философия и конфликтология",
title = "Invention of the future in project-time. An imaginary “encounter” between Georg Simmel and Henri Bergson, and its significance for architecture*",
number = "1",
volume = "36",
pages = "131-140"
}

„Život i nasilje” ili „nasilje i život”: komentar na 18. pasus Benjaminovog eseja „Prilog kritici nasilja”*

Bojanić, Petar

(Sombor : Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki", 2020)

TY  - JOUR
AU  - Bojanić, Petar
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2089
PB  - Sombor : Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki"
T2  - Dometi
T1  - „Život i nasilje” ili „nasilje i život”: komentar na 18. pasus Benjaminovog eseja „Prilog kritici nasilja”*
IS  - 180-181
VL  - 47
SP  - 42
EP  - 51
ER  - 
@article{
author = "Bojanić, Petar",
year = "2020",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2089",
publisher = "Sombor : Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki"",
journal = "Dometi",
title = "„Život i nasilje” ili „nasilje i život”: komentar na 18. pasus Benjaminovog eseja „Prilog kritici nasilja”*",
number = "180-181",
volume = "47",
pages = "42-51"
}

Jovo Bakić, Evropska krajnja desnica 1945-2018, Clio, Beograd, 2019

Pavlović, Jovica

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2020)

@article{
author = "Pavlović, Jovica",
year = "2020",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2088",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo",
title = "Jovo Bakić, Evropska krajnja desnica 1945-2018, Clio, Beograd, 2019",
number = "2",
volume = "31",
pages = "273-275"
}

Lucien Calvié, La question yougoslave et l’Europe, Édition de Cygne, Paris, 2018.

Mladenović, Ivica

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2020)

@article{
author = "Mladenović, Ivica",
year = "2020",
url = "http://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php?journal=fid&page=article&op=view&path%5B%5D=847, http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2085",
abstract = "Lucien Calvié, La question yougoslave et l’Europe, Édition de Cygne, Paris, 2018.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo",
title = "Lucien Calvié, La question yougoslave et l’Europe, Édition de Cygne, Paris, 2018.",
number = "2",
volume = "31",
pages = "263-264"
}