Sort By
Publication Year
Deposit Date
Title
Type
Access
Publication Year
2016 (1)
Type
book (1)
Version
Access

Bandović, Igor

Link to this page

Authority KeyName Variants
fbdc9626-f6c1-4f8a-b394-059b32db88ef
  • Bandović, Igor (1)
Projects

Author's Bibliography

Implementacija naučnih rezultata u oblasti društvenih nauka u procesima kreiranja javnih politika Srbije

Žarković Rakić, Jelena; Stanković, Dejan; Bandović, Igor; Đukić, Mihajlo

(Beograd : Institut ekonomskih nauka, 2016)

TY  - BOOK
AU  - Žarković Rakić, Jelena
AU  - Stanković, Dejan
AU  - Bandović, Igor
AU  - Đukić, Mihajlo
PY  - 2016
UR  - http://www.library.ien.bg.ac.rs/index.php/monog/article/view/406/370
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1521
AB  - Unapređenje efikasnosti javnog sektora je pitanje koje je posebno dobilo na
značaju tokom poslednje svetske ekonomske krize. Suočene sa opadajućim javnim
prihodima, države širom sveta morale su da pronađu načine kako da povećaju
efikasnost i održe kvalitet javnih usluga, poput obrazovanja i zdravstva, kao i da
pruže socijalnu sigurnost za rastući broj nezaposlenih i socijalno ugroženih
pojedinaca. Jednom rečju, kako da sa manje urade više, ali i bolje. Kao prvi
odgovor na krizu većina evropskih zemalja pribegla je izmeni poreskih i socijalnih
politika, a u kasnijoj fazi i izmeni regulativa u okviru bankarskog sistema kako bi se
slični potresi u privredi predupredili u budućnosti.
Kvalitet regulatornog okvira važan je faktor ekonomskog rasta i unapređenja
uslova života građana i kada nisu krizne situacije. Stoga bi svaka odgovorna vlada
trebalo da nastoji da usvaja i sprovodi politike koje će doprineti ostvarenju ovih
ciljeva. Da bi se usvajala najbolja rešenja, potrebno je donositi javne politike
zasnovane na analizama i podacima koje omogućavaju da se sagleda potencijalni
efekat različitih rešenja i mera (ex-ante analiza), i preispitivati uticaj aktuelnih i
sprovedenih javnih praktičnih politika, kako bi se videlo da li ove politike
doprinose ostvarenju željenih ciljeva (ex-post analize).
Analiza uticaja javnih praktičnih politika je oblast čiji značaj raste još od kraja
devedesetih godina prošlog veka i to prvo u klubu bogatih zemalja Organizacije za
ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a potom od dvehiljaditih i u zemljama
Centralne i Istočne Evrope pod uticajem procesa evropskih integracija. Evropska
komisija posebno je aktivna u podsticanju kako zemalja kandidata tako i članica
Unije na uvođenju analize uticaja javnih politika1. Evropska komisija je 2006.
godine usvojila Smernice za sprovođenje analize efekata propisa koje
predstavljaju osnovna metodološka pravila u sprovođenju ex ante procene
efekata koje određeni propis stvara građanima i privredi. Cilj analiza uticaja politika je da se suštinski unapredi praksa javne uprave tako da
istraživanje alternativa i procene njihovih uticaja u odnosu na željena rešenja u
svakoj fazi razvoja dokumenata javne politike postane uobičajena praksa. Jedan
od važnih preduslova za to je da donosioci odluka uvide značaj kreiranja politika
koje bi bile zasnovane na činjenicama i da pokažu jasnu spremnost da pokrenu taj
proces i aktivno se uključe u njega. Na osnovu odgovarajućih podataka mogu se
konstruisati indikatori uspešnosti javne politike što predstavlja važan deo procesa
sprovođenja analize uticaja. Indikatori omogućavaju da izmerimo koliko dobro
pojedine mere dovode do ispunjavanja ciljeva i željenih rezultata. Jednom rečju,
za sprovođenje analize uticaja politika potrebno je znanje za rad sa podacima, kao
i poznavanje metodologije za sprovođenje analize uticaja. Takvu vrsta ekspertize
uglavnom poseduju predstavnici naučne zajednice, te sprovođenje analize uticaja
podrazumeva saradnju između donosioca odluka i istraživača, bilo da oni
pripadaju akademskoj zajednici ili rade u okviru organizacija civilnog društva.
Transformacija društva u Srbiji koja je počela demokratskim promenama 2000.
godine donela je nove mogućnosti za razvoj društvenih nauka i njihovo aktivno
učešće u poboljšanju života građana. Ova dinamika promene naročito je izražena
od trenutka kada predlozi novih praktičnih javnih politika imaju za cilj
modernizaciju društva, primenu novih tehnologija u poboljšanju funkcionisanja
državne administracije, ali i efikasnije načine primene postojećih politika kako bi
se poboljšao život građana. Uzroke ovih novih društvenih okolnosti treba tražiti u
promeni nosilaca vlasti i novih ciljeva državne politike koji su usmereni ka
demokratskim i ekonomskim reformama i približavanju Evropskoj uniji.Uglavnom,
zahtevi za većom transparentnošću, učešćem određenih interesnih grupa u
formulisanju određenih politika i savetovanju oko njih, postaju sve češći.
Uprkos rastućim potrebama za donošenjem odluka koje su zasnovane na
činjenicama, u Srbiji je taj proces daleko od sistemski uređenog. Ova studija
nastoji da ukaže na razloge takve situacije i pruži konkretne predloge za
unapređenje saradnje između donosioca odluka i istraživača upravo sa ciljem
unapređenja procesa donošenja javnih politika koje su zasnovane na činjenicama.
PB  - Beograd : Institut ekonomskih nauka
T1  - Implementacija naučnih rezultata u oblasti društvenih nauka u procesima kreiranja javnih politika Srbije
ER  - 
@book{
author = "Žarković Rakić, Jelena and Stanković, Dejan and Bandović, Igor and Đukić, Mihajlo",
year = "2016",
url = "http://www.library.ien.bg.ac.rs/index.php/monog/article/view/406/370, http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1521",
abstract = "Unapređenje efikasnosti javnog sektora je pitanje koje je posebno dobilo na
značaju tokom poslednje svetske ekonomske krize. Suočene sa opadajućim javnim
prihodima, države širom sveta morale su da pronađu načine kako da povećaju
efikasnost i održe kvalitet javnih usluga, poput obrazovanja i zdravstva, kao i da
pruže socijalnu sigurnost za rastući broj nezaposlenih i socijalno ugroženih
pojedinaca. Jednom rečju, kako da sa manje urade više, ali i bolje. Kao prvi
odgovor na krizu većina evropskih zemalja pribegla je izmeni poreskih i socijalnih
politika, a u kasnijoj fazi i izmeni regulativa u okviru bankarskog sistema kako bi se
slični potresi u privredi predupredili u budućnosti.
Kvalitet regulatornog okvira važan je faktor ekonomskog rasta i unapređenja
uslova života građana i kada nisu krizne situacije. Stoga bi svaka odgovorna vlada
trebalo da nastoji da usvaja i sprovodi politike koje će doprineti ostvarenju ovih
ciljeva. Da bi se usvajala najbolja rešenja, potrebno je donositi javne politike
zasnovane na analizama i podacima koje omogućavaju da se sagleda potencijalni
efekat različitih rešenja i mera (ex-ante analiza), i preispitivati uticaj aktuelnih i
sprovedenih javnih praktičnih politika, kako bi se videlo da li ove politike
doprinose ostvarenju željenih ciljeva (ex-post analize).
Analiza uticaja javnih praktičnih politika je oblast čiji značaj raste još od kraja
devedesetih godina prošlog veka i to prvo u klubu bogatih zemalja Organizacije za
ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a potom od dvehiljaditih i u zemljama
Centralne i Istočne Evrope pod uticajem procesa evropskih integracija. Evropska
komisija posebno je aktivna u podsticanju kako zemalja kandidata tako i članica
Unije na uvođenju analize uticaja javnih politika1. Evropska komisija je 2006.
godine usvojila Smernice za sprovođenje analize efekata propisa koje
predstavljaju osnovna metodološka pravila u sprovođenju ex ante procene
efekata koje određeni propis stvara građanima i privredi. Cilj analiza uticaja politika je da se suštinski unapredi praksa javne uprave tako da
istraživanje alternativa i procene njihovih uticaja u odnosu na željena rešenja u
svakoj fazi razvoja dokumenata javne politike postane uobičajena praksa. Jedan
od važnih preduslova za to je da donosioci odluka uvide značaj kreiranja politika
koje bi bile zasnovane na činjenicama i da pokažu jasnu spremnost da pokrenu taj
proces i aktivno se uključe u njega. Na osnovu odgovarajućih podataka mogu se
konstruisati indikatori uspešnosti javne politike što predstavlja važan deo procesa
sprovođenja analize uticaja. Indikatori omogućavaju da izmerimo koliko dobro
pojedine mere dovode do ispunjavanja ciljeva i željenih rezultata. Jednom rečju,
za sprovođenje analize uticaja politika potrebno je znanje za rad sa podacima, kao
i poznavanje metodologije za sprovođenje analize uticaja. Takvu vrsta ekspertize
uglavnom poseduju predstavnici naučne zajednice, te sprovođenje analize uticaja
podrazumeva saradnju između donosioca odluka i istraživača, bilo da oni
pripadaju akademskoj zajednici ili rade u okviru organizacija civilnog društva.
Transformacija društva u Srbiji koja je počela demokratskim promenama 2000.
godine donela je nove mogućnosti za razvoj društvenih nauka i njihovo aktivno
učešće u poboljšanju života građana. Ova dinamika promene naročito je izražena
od trenutka kada predlozi novih praktičnih javnih politika imaju za cilj
modernizaciju društva, primenu novih tehnologija u poboljšanju funkcionisanja
državne administracije, ali i efikasnije načine primene postojećih politika kako bi
se poboljšao život građana. Uzroke ovih novih društvenih okolnosti treba tražiti u
promeni nosilaca vlasti i novih ciljeva državne politike koji su usmereni ka
demokratskim i ekonomskim reformama i približavanju Evropskoj uniji.Uglavnom,
zahtevi za većom transparentnošću, učešćem određenih interesnih grupa u
formulisanju određenih politika i savetovanju oko njih, postaju sve češći.
Uprkos rastućim potrebama za donošenjem odluka koje su zasnovane na
činjenicama, u Srbiji je taj proces daleko od sistemski uređenog. Ova studija
nastoji da ukaže na razloge takve situacije i pruži konkretne predloge za
unapređenje saradnje između donosioca odluka i istraživača upravo sa ciljem
unapređenja procesa donošenja javnih politika koje su zasnovane na činjenicama.",
publisher = "Beograd : Institut ekonomskih nauka",
title = "Implementacija naučnih rezultata u oblasti društvenih nauka u procesima kreiranja javnih politika Srbije"
}
Žarković Rakić, J., Stanković, D., Bandović, I.,& Đukić, M. (2016). Implementacija naučnih rezultata u oblasti društvenih nauka u procesima kreiranja javnih politika Srbije.
Beograd : Institut ekonomskih nauka..
Žarković Rakić J, Stanković D, Bandović I, Đukić M. Implementacija naučnih rezultata u oblasti društvenih nauka u procesima kreiranja javnih politika Srbije. 2016;
Žarković Rakić Jelena, Stanković Dejan, Bandović Igor, Đukić Mihajlo, "Implementacija naučnih rezultata u oblasti društvenih nauka u procesima kreiranja javnih politika Srbije" (2016)