Sort By
Publication Year
Deposit Date
Title
Type
Access
Publication Year
Type
Version
Access

Petrović, Luka

Link to this page

Authority KeyName Variants
9261dae5-b537-4711-bdfb-a2f35c723f1d
  • Petrović, Luka (3)
Projects

Author's Bibliography

Građanstvo, nacionalizam i ustavna demokratska država

Petrović, Luka

(Novi Sad: Kultura - Polis, 2020-10)

TY  - JOUR
AU  - Petrović, Luka
PY  - 2020-10
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2157
AB  - Још од Француске револуција сукобљавају се принципи просветитељства који у својој основу имају једнако морално вредновање свих људских бића и
универзално гарантована права и патриотско вредновање посебног начина живота
једне заједнице. У крилу апсолутистичке монархије настали су предуслови за развој
индивидуалистичког грађанског друштва, а модерна држава је раскинувши са феудалним поретком легитимисала себе као просветитељски пројекат заснован на универзалним људским правима. Истовремено су већина модерних државе националне државе
које су спроводиле политике које су асимиловале мањинске заједнице. Национализам
је од настанка модерне државе служио као везивно ткиво индивидуалистичког
грађанског друштва. У овом тексту одговарам на питање да ли је могуће на концептуалном нивоу одвојити државу, грађанство и национализам и конципирати лојалност
према држави на рационалним основама. Следећи тезу да је веза модерне државе и
национализма историјски контингентна анализирам могућност лојалности засноване
на рационалном и активном грађанству и комуникацији грађана у јавној сфери. Један
такав одговор био би заснован на концепту уставног патриотизма који прави отклон од
националистичке концепције грађанства истовремено стварајући јединствену лојалност грађана према поретку.
AB  - Since the French Revolution, the principles of the Enlightenment which
were based on the equal moral evaluation of all human beings and universally guaranteed
rights clashed with the patriotic value of the special way of life of a community. Under the
absolutist monarchy, the preconditions for the development of an individualistic civil society
were created, and the modern state, breaking with the feudal order, legitimized itself as an
enlightenment project based on universal human rights. At the same time, most modern
states are nation-states which were pursuing policies that assimilated minority communities.
Since the emergence of the modern state, nationalism has served as the connective tissue of
individualistic civil society. In this paper, I answer the question of whether it is possible on a
conceptual level to separate the state, citizenship and nationalism and to conceptualize loyalty to the state on rational grounds. Following the thesis that the connection between the
modern state and nationalism is historically contingent, I analyze the possibility of loyalty
based on rational and active citizenship and communication of citizens in the public sphere.
One such answer would be based on the concept of constitutional patriotism, which deviates
from the nationalist conception of citizenship while creating a unique loyalty of citizens to
the polity.
PB  - Novi Sad: Kultura - Polis
PB  - Beograd: Institut za evropske studije
T2  - Kultura polisa
T1  - Građanstvo, nacionalizam i ustavna demokratska država
IS  - 43
VL  - 17
SP  - 195
EP  - 208
ER  - 
@article{
author = "Petrović, Luka",
year = "2020-10",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2157",
abstract = "Још од Француске револуција сукобљавају се принципи просветитељства који у својој основу имају једнако морално вредновање свих људских бића и
универзално гарантована права и патриотско вредновање посебног начина живота
једне заједнице. У крилу апсолутистичке монархије настали су предуслови за развој
индивидуалистичког грађанског друштва, а модерна држава је раскинувши са феудалним поретком легитимисала себе као просветитељски пројекат заснован на универзалним људским правима. Истовремено су већина модерних државе националне државе
које су спроводиле политике које су асимиловале мањинске заједнице. Национализам
је од настанка модерне државе служио као везивно ткиво индивидуалистичког
грађанског друштва. У овом тексту одговарам на питање да ли је могуће на концептуалном нивоу одвојити државу, грађанство и национализам и конципирати лојалност
према држави на рационалним основама. Следећи тезу да је веза модерне државе и
национализма историјски контингентна анализирам могућност лојалности засноване
на рационалном и активном грађанству и комуникацији грађана у јавној сфери. Један
такав одговор био би заснован на концепту уставног патриотизма који прави отклон од
националистичке концепције грађанства истовремено стварајући јединствену лојалност грађана према поретку., Since the French Revolution, the principles of the Enlightenment which
were based on the equal moral evaluation of all human beings and universally guaranteed
rights clashed with the patriotic value of the special way of life of a community. Under the
absolutist monarchy, the preconditions for the development of an individualistic civil society
were created, and the modern state, breaking with the feudal order, legitimized itself as an
enlightenment project based on universal human rights. At the same time, most modern
states are nation-states which were pursuing policies that assimilated minority communities.
Since the emergence of the modern state, nationalism has served as the connective tissue of
individualistic civil society. In this paper, I answer the question of whether it is possible on a
conceptual level to separate the state, citizenship and nationalism and to conceptualize loyalty to the state on rational grounds. Following the thesis that the connection between the
modern state and nationalism is historically contingent, I analyze the possibility of loyalty
based on rational and active citizenship and communication of citizens in the public sphere.
One such answer would be based on the concept of constitutional patriotism, which deviates
from the nationalist conception of citizenship while creating a unique loyalty of citizens to
the polity.",
publisher = "Novi Sad: Kultura - Polis, Beograd: Institut za evropske studije",
journal = "Kultura polisa",
title = "Građanstvo, nacionalizam i ustavna demokratska država",
number = "43",
volume = "17",
pages = "195-208"
}
Petrović, L. (2020-10). Građanstvo, nacionalizam i ustavna demokratska država.
Kultura polisaBeograd: Institut za evropske studije., 17(43), 195-208.
Petrović L. Građanstvo, nacionalizam i ustavna demokratska država. Kultura polisa. 2020;17(43):195-208
Petrović Luka, "Građanstvo, nacionalizam i ustavna demokratska država" 17, no. 43 (2020-10):195-208

Evropsko građanstvo i ustavni patriotizam: ka solidarnijoj Evropi

Petrović, Luka

(Beograd : Fakultet političkih nauka, 2020-09)

Petrović, L. (2020-09). Evropsko građanstvo i ustavni patriotizam: ka solidarnijoj Evropi.
Političke posledice pandemije, knjiga sažetaka sa redovne međunarodne konferencije Sabor politikologa, Udruženje za političke nauke Srbije - Fakultet političkih nauka, Univerzitet u BeograduBeograd : Fakultet političkih nauka., 17-18.
Petrović L. Evropsko građanstvo i ustavni patriotizam: ka solidarnijoj Evropi. Političke posledice pandemije, knjiga sažetaka sa redovne međunarodne konferencije Sabor politikologa, Udruženje za političke nauke Srbije - Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu. 2020;:17-18
Petrović Luka, "Evropsko građanstvo i ustavni patriotizam: ka solidarnijoj Evropi" (2020-09):17-18

Ograničenost politika priznanja u zahtevima za redistribucijom

Petrović, Luka

(Beograd : Fakultet političkih nauka, 2020-06)

TY  - JOUR
AU  - Petrović, Luka
PY  - 2020-06
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2156
AB  - U radu se ispituju dometi zahteva za redistribucijom koji dolaze iz politika
priznanja. Politike priznanja, odnosno politike razlike, u osnovi izvode redistributivne zahteve na osnovu priznanja specifičnog načina života određene društvene grupe. Radi se, pre svega, o zahtevima koji dolaze iz LGBT
zajednice, manjinskih etničkih zajednica i ženskih grupa, a u ranijim vremenima iz radničkog pokreta. Sa jedne strane, takva teorijska pozicija nudi
dobru osnovu za praktično-političku mobilizaciju članova date grupe i istorijski primeri organizovanja na osnovu zajedničkog identiteta argumenti su
u korist politika priznanja. Jačanjem specifičnog identiteta razvija se osećaj
solidarnosti unutar grupe, čime se stvaraju preduslovi za uspešno političko
delovanje. Sa druge strane, javlja se problem definisanja granica grupe i isključivanja zbog nepripadanja grupi, iako se osobe mogu nalaziti u jednako
lošem ekonomskom položaju, što je osnova kritike iz univerzalističkih pozicija. Osim problematizovanja ograničenosti zahteva za redistribucijom koji
dolaze iz politika priznanja, u radu se ispituju i mogućnosti saradnje identitetski definisanih grupa, kroz različite alternativne modele demokratije.
PB  - Beograd : Fakultet političkih nauka
T2  - Godišnjak FPN
T1  - Ograničenost politika priznanja u zahtevima za redistribucijom
T1  - Limitations of Redistribution Requirements That Come from Recognition Policie
IS  - 23
VL  - 14
SP  - 39
EP  - 57
ER  - 
@article{
author = "Petrović, Luka",
year = "2020-06",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2156",
abstract = "U radu se ispituju dometi zahteva za redistribucijom koji dolaze iz politika
priznanja. Politike priznanja, odnosno politike razlike, u osnovi izvode redistributivne zahteve na osnovu priznanja specifičnog načina života određene društvene grupe. Radi se, pre svega, o zahtevima koji dolaze iz LGBT
zajednice, manjinskih etničkih zajednica i ženskih grupa, a u ranijim vremenima iz radničkog pokreta. Sa jedne strane, takva teorijska pozicija nudi
dobru osnovu za praktično-političku mobilizaciju članova date grupe i istorijski primeri organizovanja na osnovu zajedničkog identiteta argumenti su
u korist politika priznanja. Jačanjem specifičnog identiteta razvija se osećaj
solidarnosti unutar grupe, čime se stvaraju preduslovi za uspešno političko
delovanje. Sa druge strane, javlja se problem definisanja granica grupe i isključivanja zbog nepripadanja grupi, iako se osobe mogu nalaziti u jednako
lošem ekonomskom položaju, što je osnova kritike iz univerzalističkih pozicija. Osim problematizovanja ograničenosti zahteva za redistribucijom koji
dolaze iz politika priznanja, u radu se ispituju i mogućnosti saradnje identitetski definisanih grupa, kroz različite alternativne modele demokratije.",
publisher = "Beograd : Fakultet političkih nauka",
journal = "Godišnjak FPN",
title = "Ograničenost politika priznanja u zahtevima za redistribucijom, Limitations of Redistribution Requirements That Come from Recognition Policie",
number = "23",
volume = "14",
pages = "39-57"
}
Petrović, L. (2020-06). Limitations of Redistribution Requirements That Come from Recognition Policie.
Godišnjak FPNBeograd : Fakultet političkih nauka., 14(23), 39-57.
Petrović L. Limitations of Redistribution Requirements That Come from Recognition Policie. Godišnjak FPN. 2020;14(23):39-57
Petrović Luka, "Limitations of Redistribution Requirements That Come from Recognition Policie" 14, no. 23 (2020-06):39-57