@misc{
author = "Protić, Petar",
year = "2020",
url = "http://kritika.instifdt.bg.ac.rs/index.php/kc/article/view/17/92, http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2115",
abstract = "U jeku pandemije teoretičari uvode zanimljive pojmove kojima nas uvera-vaju da je sasvim moguće promišljati, barem, dimenzije prostora koji nase-ljavamo. Možda već na osnovu malog uzorka „krize“ možemo pretpostaviti da ovih dana dolazi do preokreta koji, s jedne strane, uvećava razlike i uslo-žnjava odnose moći a, sa druge, nudi mogućnost jedne osvežene autonom-nosti, slobode i solidarnosti, odnosno lične i kolektivne reafirmacije. Da li karantinski mode d’être pretpostavlja i jednu vrstu preokreta u mišljenju?Pre početka: zarad jasnijeg čitanja, moram odmah naglasiti da sam imao poteškoću nalaženja adekvatnog prevoda za izraz austerity. Prevesti samo kao „štednja“ ili svesti samo na „mere štednje“ bilo bi neadekvatno. Iako pojam, naravno, prevazili ekonomski i finansijski nivo (gde se mere šted-nje odnose na budžetske rezove, fiskalne reforme i tako dalje) i tiče se ra-zličitih režima upravljanja u neoliberalizmu, austerity je pomalo i ambi-valentan pojam – nekada znači režim prekarnosti i oskudnosti, a nekada režim totalne kontrole i upravljanja subjektima (premda je jedno sa drugim povezano). Smatrao sam da je zgodno da francusku verziju ovog termina, politique de rigueur, slobodno prevedem kao režim strogosti. Naročito zato što reč režim asocira na militarističku i policijsku funkciju države, u smislu stalne kontrole, strogosti, nadzora nad grupama civila ili nad pojedincem.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva",
title = "Teorija u prostoru urgencije: da li dolazi do preokreta?",
number = "1",
volume = "1",
pages = "179-185"
}
