TY  - JOUR
AU  - Janjić, Milan N.
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2238
AB  - Polazeći od sažetog pregleda značenja pojma teologija (θεολογία) – iz-među helenskog i srednjovekovnog – kao i kratkog osvrta na  Didroovo (Denis  Diderot,  1713–1784)  formalno  obrazovanje,  cilj  ovoga  rada  je  da se na osnovu glavnog istraživačkog korpusa ustanovi i objasni nje-gov stav prema suštinskim teološkim pitanjima. Jedno od glavnih filo-sofsko-metodoloških  načela  kod  Didroa  je  kritičko  preispitivanje  tradicionalnih načela. U tom smislu, on pristupa teologiji i centralnom teološkom  problemu  iz  različitih  uglova  kako  bi  zasnovao  antihri-šćansku i materijalističku teologiju. Didro se na taj način udaljava od prethodne  srednjovekovne  sholastičke  tradicije  i  vraća  se  antičkim  filosofskim uzorima. U glavni analizirani korpus ulaze spisi: Filosofske misli, O samodovoljnosti prirodne religije, Pismo o slepima, D’Alambe-rov  san  i  Razgovor  filosofa  s  maršalicom  od  ***,  kao  i  enciklopedijski  članak „Teologija“.
AB  - Partant d’un bref aperçu de la signification du terme théologie (θεολογία) – entre son sens hellénique et médiéval – ainsi que d’un bref résumé de la formation théologique de Diderot (Denis Diderot, 1713-1784), le but de cet article est d’analyser ses consid-erations relatives à la théologie en tant que science humaine. Au XVIIIe siècle, Diderot vise à problématiser tous les aspects de la théologie afin d’établir une théologie an-ti-chrétienne et surtout matérialiste, à l’époque des Lumières françaises. Le penseur français s’écarte ainsi de la tradition scolastique médiévale et revient aux modèles philosophiques de l’Antiquité. Le corpus principal de notre analyse consiste en ces écrits : Pensées philosophiques (1745), De la suffisance de la religion naturelle (1746/1770), Lettre sur les aveugles à l’usage de ceux qui voient, Le Rêve de D’Alembert et Entretien d’un philosophe avec la maréchale de ***, et les articles encyclopédiques « Théologien » et « Théologie ».
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva
T1  - Didro i teologija
T1  - Diderot et La Théologie
IS  - 1
VL  - 2
SP  - 69
EP  - 88
DO  - 10.5281/zenodo.4784244
ER  - 

@article{
author = "Janjić, Milan N.",
year = "2021",
abstract = "Polazeći od sažetog pregleda značenja pojma teologija (θεολογία) – iz-među helenskog i srednjovekovnog – kao i kratkog osvrta na  Didroovo (Denis  Diderot,  1713–1784)  formalno  obrazovanje,  cilj  ovoga  rada  je  da se na osnovu glavnog istraživačkog korpusa ustanovi i objasni nje-gov stav prema suštinskim teološkim pitanjima. Jedno od glavnih filo-sofsko-metodoloških  načela  kod  Didroa  je  kritičko  preispitivanje  tradicionalnih načela. U tom smislu, on pristupa teologiji i centralnom teološkom  problemu  iz  različitih  uglova  kako  bi  zasnovao  antihri-šćansku i materijalističku teologiju. Didro se na taj način udaljava od prethodne  srednjovekovne  sholastičke  tradicije  i  vraća  se  antičkim  filosofskim uzorima. U glavni analizirani korpus ulaze spisi: Filosofske misli, O samodovoljnosti prirodne religije, Pismo o slepima, D’Alambe-rov  san  i  Razgovor  filosofa  s  maršalicom  od  ***,  kao  i  enciklopedijski  članak „Teologija“., Partant d’un bref aperçu de la signification du terme théologie (θεολογία) – entre son sens hellénique et médiéval – ainsi que d’un bref résumé de la formation théologique de Diderot (Denis Diderot, 1713-1784), le but de cet article est d’analyser ses consid-erations relatives à la théologie en tant que science humaine. Au XVIIIe siècle, Diderot vise à problématiser tous les aspects de la théologie afin d’établir une théologie an-ti-chrétienne et surtout matérialiste, à l’époque des Lumières françaises. Le penseur français s’écarte ainsi de la tradition scolastique médiévale et revient aux modèles philosophiques de l’Antiquité. Le corpus principal de notre analyse consiste en ces écrits : Pensées philosophiques (1745), De la suffisance de la religion naturelle (1746/1770), Lettre sur les aveugles à l’usage de ceux qui voient, Le Rêve de D’Alembert et Entretien d’un philosophe avec la maréchale de ***, et les articles encyclopédiques « Théologien » et « Théologie ».",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva",
title = "Didro i teologija, Diderot et La Théologie",
number = "1",
volume = "2",
pages = "69-88",
doi = "10.5281/zenodo.4784244"
}

Janjić, M. N.. (2021). Didro i teologija. in Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 2(1), 69-88.
https://doi.org/10.5281/zenodo.4784244

Janjić MN. Didro i teologija. in Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva. 2021;2(1):69-88.
doi:10.5281/zenodo.4784244 .

Janjić, Milan N., "Didro i teologija" in Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva, 2, no. 1 (2021):69-88,
https://doi.org/10.5281/zenodo.4784244 . .