Sort By
Publication Year
Deposit Date
Title
Type
Access
Publication Year
2013 (4)
2012 (5)
2010 (1)
2008 (1)
Version
Access

Drezgić, Rada

Link to this page

Authority KeyName Variants
7fa33a0a-14c7-4c35-a3c1-29a4ca3dc669
  • Drezgić, Rada (11)
Projects

Author's Bibliography

Ko se boji kvira još: homoseksualne i transrodne strategije "Zvezdanih staza"

Jovanov, Rastko; Drezgić, Rada; Krstić, Predrag

(2013)

TY  - JOUR
AU  - Drezgić, Rada
AU  - Krstić, Predrag
PY  - 2013
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1009
AB  - This text gives a critical account of various, often conflicting interpretations of slash fiction – stories based on characters from popular TV show, The Star Trek, written (and read) by fans. What makes slash fiction, a subgenre of fan fiction, specific is a homoeroticization of characters that in the original narratives are either explicitly or implicitly heterosexual. Whether such “homoerotic pairing” has any foundation in the original Star Trek narrative, remains an open question. Answers to this question vary greatly. An affirmative answer, however, begs a further question: whether these narratives are “homosexual representations” in a strict gay/lesbian sense? The authors propose that slash represents a non-hegemonic narrative which transgresses borders (of the medium, genre, gender, sexuality etc.) set up in the original narrative – queering, reexamining thus both sex and gender.
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Ko se boji kvira još: homoseksualne i transrodne strategije "Zvezdanih staza"
T1  - Who is (Still) Afraid of Queer: Homosexual and Transgender Strategies of  Star Trek
SP  - 196
EP  - 211
DO  - 10.2298/FID1303196D
ER  - 
@article{
editor = "Jovanov, Rastko",
author = "Drezgić, Rada and Krstić, Predrag",
year = "2013",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1009",
abstract = "This text gives a critical account of various, often conflicting interpretations of slash fiction – stories based on characters from popular TV show, The Star Trek, written (and read) by fans. What makes slash fiction, a subgenre of fan fiction, specific is a homoeroticization of characters that in the original narratives are either explicitly or implicitly heterosexual. Whether such “homoerotic pairing” has any foundation in the original Star Trek narrative, remains an open question. Answers to this question vary greatly. An affirmative answer, however, begs a further question: whether these narratives are “homosexual representations” in a strict gay/lesbian sense? The authors propose that slash represents a non-hegemonic narrative which transgresses borders (of the medium, genre, gender, sexuality etc.) set up in the original narrative – queering, reexamining thus both sex and gender.",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Ko se boji kvira još: homoseksualne i transrodne strategije "Zvezdanih staza", Who is (Still) Afraid of Queer: Homosexual and Transgender Strategies of  Star Trek",
pages = "196-211",
doi = "10.2298/FID1303196D"
}
Jovanov, R., Drezgić, R.,& Krstić, P. (2013). Who is (Still) Afraid of Queer: Homosexual and Transgender Strategies of  Star Trek.
Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 196-211.
https://doi.org/10.2298/FID1303196D
Jovanov R, Drezgić R, Krstić P. Who is (Still) Afraid of Queer: Homosexual and Transgender Strategies of  Star Trek. Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2013;:196-211
Jovanov Rastko, Drezgić Rada, Krstić Predrag, "Who is (Still) Afraid of Queer: Homosexual and Transgender Strategies of  Star Trek" (2013):196-211,
https://doi.org/10.2298/FID1303196D .

Aporije kapetanke lađe: Zvezdane staze i feminizam

Krstić, Predrag; Drezgić, Rada

(2013)

TY  - JOUR
AU  - Krstić, Predrag
AU  - Drezgić, Rada
PY  - 2013
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/784
AB  - This text explores feminist reception of science fiction, particularly the television series Start Trek. The authors point out differences in feminist interpretations of female characters and gender identities as well as changes that took place in that respect in various installments of the series. It is argued that the first two installments – The Original Series (1966-1969) and The Next Generation (1987- 1994) – recreated the patriarchal gender ideology which was marked by unequal power distribution and male privilege, despite some obvious attempts to ”modernize”female characters and identities. More substantial changes in terms of representing female identities began with the third installment – The Deep Sky Nine (1993-1999). These changes became particularly and, at last, prominent in the fourth installment – The Voyager (1995-2001) – when the main character, the captain, finally became captainess Janeway. Some authors consider this to be a historical event for both women and the television. Feminist theory, however, variously interprets the meaning of this historical event. For fierce hard-line critics, the ”most emancipated”woman of the Star Trek universe, captainess Janeway, is either too feminine to be a feminist, or too much masculine – a stereotype actually of a masculinized female leader. There are, however, other more subtle interpretations, embraced in this text, which treat Janeway as a hybrid. Her masculine and feminine features are intentionally put in conflict, side by side, in order to avoid any ”gendered stigmatization”. The vessel that she commands thus represents a ”feminist heterotopia” where incompatible things, people and situations can be placed next to each other.
AB  - У тексту се анализира феминистичка рецепција/критика
филмске научне фантастике на примеру телевизијског серијала Звездане стазе.
Уочавају се недоумице и несугласице у феминистичким интерпретацијама које
су пратиле промене не само у представљању женских ликова у серији већ и
родних односа и саме категорије рода од Оригиналне серије (1966-1969), преко
Следеће генерације (1987-1994) и Дубоког свемира Девет (1993-1999), све до
Војаџера (1995-2001). Док су прва два серијала и поред очигледних покушаја
да се женски ликови и идентитети „модернизују”, у суштини изграђена на патријархалној
идеологији рода обележеној неравномерном расподелом моћи и
фаворизовањем мушкараца, до суштинске трансформације у репрезентацији
женских идентитета долази у трећем серијалу, а нарочито или тек тамо где је
капетан као главни јунак коначно постао капетаница Џеневеј у четвртом серијалу
Војаџер. Неки аутори то сматрају историјским догађајем и за телевизију и
за жене. Значење овог историјског догађаја се, међутим, на различите начине
интерпретира у оквиру феминизма. С једне стране су критичке примедбе представника
правоверног или беспоштедног феминизма за које је капетаница
Џеневеј „најеманципованија” жена универзума Звезданих стаза, или преженствена
да би била феминисткиња или пак испуњење стереотипа маскулинизоване
жене-лидера. С друге стране су, ауторима овог текста ближа, суптилнија
тумачења која лик Џеневеј посматрају као унутар једне особе хотимице у конфликт стављене феминизоване и маскулинизоване особине да би се избегла „стигма родности”. Следствено томе, лађа којом она командује постаје „феминистичка хетеротопија” у којој инкомпатибилне ствари, људи и ситуације могу бити постављени једни уз друге, чинећи тако модел за једну нову концепцију
заједнице, породице, рода и расе, какве можда могу да функционишу у будућем свету.
T2  - Kultura polisa : časopis za negovanje demokratske političke kulture
T1  - Aporije kapetanke lađe: Zvezdane staze i feminizam
T1  - Aporie of a Ship Capitainess : Star Trek and Feminism
IS  - 20
VL  - 10
VL  - 
SP  - 161
EP  - 184
ER  - 
@article{
author = "Krstić, Predrag and Drezgić, Rada",
year = "2013",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/784",
abstract = "This text explores feminist reception of science fiction, particularly the television series Start Trek. The authors point out differences in feminist interpretations of female characters and gender identities as well as changes that took place in that respect in various installments of the series. It is argued that the first two installments – The Original Series (1966-1969) and The Next Generation (1987- 1994) – recreated the patriarchal gender ideology which was marked by unequal power distribution and male privilege, despite some obvious attempts to ”modernize”female characters and identities. More substantial changes in terms of representing female identities began with the third installment – The Deep Sky Nine (1993-1999). These changes became particularly and, at last, prominent in the fourth installment – The Voyager (1995-2001) – when the main character, the captain, finally became captainess Janeway. Some authors consider this to be a historical event for both women and the television. Feminist theory, however, variously interprets the meaning of this historical event. For fierce hard-line critics, the ”most emancipated”woman of the Star Trek universe, captainess Janeway, is either too feminine to be a feminist, or too much masculine – a stereotype actually of a masculinized female leader. There are, however, other more subtle interpretations, embraced in this text, which treat Janeway as a hybrid. Her masculine and feminine features are intentionally put in conflict, side by side, in order to avoid any ”gendered stigmatization”. The vessel that she commands thus represents a ”feminist heterotopia” where incompatible things, people and situations can be placed next to each other., У тексту се анализира феминистичка рецепција/критика
филмске научне фантастике на примеру телевизијског серијала Звездане стазе.
Уочавају се недоумице и несугласице у феминистичким интерпретацијама које
су пратиле промене не само у представљању женских ликова у серији већ и
родних односа и саме категорије рода од Оригиналне серије (1966-1969), преко
Следеће генерације (1987-1994) и Дубоког свемира Девет (1993-1999), све до
Војаџера (1995-2001). Док су прва два серијала и поред очигледних покушаја
да се женски ликови и идентитети „модернизују”, у суштини изграђена на патријархалној
идеологији рода обележеној неравномерном расподелом моћи и
фаворизовањем мушкараца, до суштинске трансформације у репрезентацији
женских идентитета долази у трећем серијалу, а нарочито или тек тамо где је
капетан као главни јунак коначно постао капетаница Џеневеј у четвртом серијалу
Војаџер. Неки аутори то сматрају историјским догађајем и за телевизију и
за жене. Значење овог историјског догађаја се, међутим, на различите начине
интерпретира у оквиру феминизма. С једне стране су критичке примедбе представника
правоверног или беспоштедног феминизма за које је капетаница
Џеневеј „најеманципованија” жена универзума Звезданих стаза, или преженствена
да би била феминисткиња или пак испуњење стереотипа маскулинизоване
жене-лидера. С друге стране су, ауторима овог текста ближа, суптилнија
тумачења која лик Џеневеј посматрају као унутар једне особе хотимице у конфликт стављене феминизоване и маскулинизоване особине да би се избегла „стигма родности”. Следствено томе, лађа којом она командује постаје „феминистичка хетеротопија” у којој инкомпатибилне ствари, људи и ситуације могу бити постављени једни уз друге, чинећи тако модел за једну нову концепцију
заједнице, породице, рода и расе, какве можда могу да функционишу у будућем свету.",
journal = "Kultura polisa : časopis za negovanje demokratske političke kulture",
title = "Aporije kapetanke lađe: Zvezdane staze i feminizam, Aporie of a Ship Capitainess : Star Trek and Feminism",
number = "20",
volume = "10, ",
pages = "161-184"
}
Krstić, P.,& Drezgić, R. (2013). Aporie of a Ship Capitainess : Star Trek and Feminism.
Kultura polisa : časopis za negovanje demokratske političke kulture, (20), 161-184.
Krstić P, Drezgić R. Aporie of a Ship Capitainess : Star Trek and Feminism. Kultura polisa : časopis za negovanje demokratske političke kulture. 2013;(20):161-184
Krstić Predrag, Drezgić Rada, "Aporie of a Ship Capitainess : Star Trek and Feminism" , no. 20 (2013):161-184

Corruption and social development

Birešev, Ana; Drezgić, Rada; Prodanović, Srđan

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013)

TY  - BOOK
AU  - Birešev, Ana
AU  - Drezgić, Rada
AU  - Prodanović, Srđan
PY  - 2013
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/897
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Corruption and social development
T1  - Corruption and social development
SP  - 6
EP  - 12
ER  - 
@book{
author = "Birešev, Ana and Drezgić, Rada and Prodanović, Srđan",
year = "2013",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/897",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Corruption and social development",
title = "Corruption and social development",
pages = "6-12"
}
Birešev, A., Drezgić, R.,& Prodanović, S. (2013). Corruption and social development.
Corruption and social developmentBeograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 6-12.
Birešev A, Drezgić R, Prodanović S. Corruption and social development. Corruption and social development. 2013;:6-12
Birešev Ana, Drezgić Rada, Prodanović Srđan, "Corruption and social development" (2013):6-12

Corruption and social development

Birešev, Ana; Drezgić, Rada; Prodanović, Srđan

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013)

TY  - BOOK
PY  - 2013
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/871
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T1  - Corruption and social development
ER  - 
@book{
editor = "Birešev, Ana, Drezgić, Rada, Prodanović, Srđan",
year = "2013",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/871",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
title = "Corruption and social development"
}
Birešev, A., Drezgić, R.,& Prodanović, S. (2013). Corruption and social development.
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju..
Birešev A, Drezgić R, Prodanović S. Corruption and social development. 2013;
Birešev Ana, Drezgić Rada, Prodanović Srđan, "Corruption and social development" (2013)

On Feminist Engagements with Bioethics

Milidrag, Predrag; Drezgić, Rada

(2012)

TY  - JOUR
AU  - Drezgić, Rada
PY  - 2012
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/544
AB  - The article explores two questions: what is feminist bioethics, and how different it is from standard bioethics. Development of feminist bioethics, it is argued, began as a response to standard bioethics, challenging its background values, and philosophical perspectives. The most important contribution of feminist bioethics has been its re-examination of the basic conceptual underpinnings of mainstream bioethics, including the concepts of “universality”, “autonomy”, and “trust”. Particularly important for feminists has been the concept of autonomy. They challenge the old liberal notion of autonomy that treats individuals as separate social units and argue that autonomy is established through relations. Relational autonomy assumes that identities and values are developed through relationships with others and that the choices one makes are shaped by specific social and historical contexts. Neither relational autonomy, nor feminist bioethics, however, represents a single, unified perspective. There are, actually, as many feminist bioethics as there are feminisms—liberal, cultural, radical, postmodern etc. Their different ontological, epistemological and political underpinnings shape their respective approaches to bioethical issues at hand. Still what they all have in common is interest in social justice—feminists explore mainstream bioethics and reproductive technologies in order to establish whether they support or impede gender and overall social justice and equality. Feminist bioethics thus brings a significant improvement to standard bioethics.
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - On Feminist Engagements with Bioethics
T1  - O susretu feminizma i bioetike
SP  - 19
EP  - 31
DO  - 10.2298/FID1204019D
ER  - 
@article{
editor = "Milidrag, Predrag",
author = "Drezgić, Rada",
year = "2012",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/544",
abstract = "The article explores two questions: what is feminist bioethics, and how different it is from standard bioethics. Development of feminist bioethics, it is argued, began as a response to standard bioethics, challenging its background values, and philosophical perspectives. The most important contribution of feminist bioethics has been its re-examination of the basic conceptual underpinnings of mainstream bioethics, including the concepts of “universality”, “autonomy”, and “trust”. Particularly important for feminists has been the concept of autonomy. They challenge the old liberal notion of autonomy that treats individuals as separate social units and argue that autonomy is established through relations. Relational autonomy assumes that identities and values are developed through relationships with others and that the choices one makes are shaped by specific social and historical contexts. Neither relational autonomy, nor feminist bioethics, however, represents a single, unified perspective. There are, actually, as many feminist bioethics as there are feminisms—liberal, cultural, radical, postmodern etc. Their different ontological, epistemological and political underpinnings shape their respective approaches to bioethical issues at hand. Still what they all have in common is interest in social justice—feminists explore mainstream bioethics and reproductive technologies in order to establish whether they support or impede gender and overall social justice and equality. Feminist bioethics thus brings a significant improvement to standard bioethics.",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "On Feminist Engagements with Bioethics, O susretu feminizma i bioetike",
pages = "19-31",
doi = "10.2298/FID1204019D"
}
Milidrag, P.,& Drezgić, R. (2012). O susretu feminizma i bioetike.
Filozofija i društvo/Philosophy and Society, 19-31.
https://doi.org/10.2298/FID1204019D
Milidrag P, Drezgić R. O susretu feminizma i bioetike. Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2012;:19-31
Milidrag Predrag, Drezgić Rada, "O susretu feminizma i bioetike" (2012):19-31,
https://doi.org/10.2298/FID1204019D .

Korupcija i Društveni razvoj

Bojanić, Petar D.; Birešev, Ana; Drezgić, Rada; Prodanović, Srđan; Univerzitet u Beogradu, IFDT, CELAP

(2012)

TY  - CONF
PY  - 2012
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1095
AB  - Cilj konferencije „Korupcija i društveni razvoj“ je da istraži mnogostruke dimenzije fenomena korupcije oslanjajući se na njene različite definicije, od  administrativne, preko javno-interesne i ekonomske do filozofske, ali će se jednako ispitivati razumevanje te pojave i u njenom izvornom aristotelijanskom značenju rađanja i propadanja. Da bismo razumeli kako je sve što se rodi osuđeno i da propada – piše Aristotel u prvoj rečenici svog spisa o postajanju i propadanju – potrebno je razmatrati uzroke i odnose svih  onih promena koje dovode do nastanka, rađanja ali i propadanja, nestajanja nečega.
T1  - Korupcija i Društveni razvoj
ER  - 
@conference{
editor = "Bojanić, Petar D., Birešev, Ana, Drezgić, Rada, Prodanović, Srđan, Univerzitet u Beogradu, IFDT, CELAP",
year = "2012",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1095",
abstract = "Cilj konferencije „Korupcija i društveni razvoj“ je da istraži mnogostruke dimenzije fenomena korupcije oslanjajući se na njene različite definicije, od  administrativne, preko javno-interesne i ekonomske do filozofske, ali će se jednako ispitivati razumevanje te pojave i u njenom izvornom aristotelijanskom značenju rađanja i propadanja. Da bismo razumeli kako je sve što se rodi osuđeno i da propada – piše Aristotel u prvoj rečenici svog spisa o postajanju i propadanju – potrebno je razmatrati uzroke i odnose svih  onih promena koje dovode do nastanka, rađanja ali i propadanja, nestajanja nečega.",
title = "Korupcija i Društveni razvoj"
}
Bojanić, P. D., Birešev, A., Drezgić, R., Prodanović, S.,& Univerzitet u Beogradu, I. C. (2012). Korupcija i Društveni razvoj.
.
Bojanić PD, Birešev A, Drezgić R, Prodanović S, Univerzitet u Beogradu IC. Korupcija i Društveni razvoj. 2012;
Bojanić Petar D., Birešev Ana, Drezgić Rada, Prodanović Srđan, Univerzitet u Beogradu IFDT CELAP, "Korupcija i Društveni razvoj" (2012)

Horizont bioetike : Moral u doba tehničke reprodukcije života

Drezgić, Rada; Radinković, Željko; Krstić, Predrag

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012)

TY  - BOOK
PY  - 2012
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/873
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T1  - Horizont bioetike : Moral u doba tehničke reprodukcije života
ER  - 
@book{
editor = "Drezgić, Rada, Radinković, Željko, Krstić, Predrag",
year = "2012",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/873",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
title = "Horizont bioetike : Moral u doba tehničke reprodukcije života"
}
Drezgić, R., Radinković, Ž.,& Krstić, P. (2012). Horizont bioetike : Moral u doba tehničke reprodukcije života.
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju..
Drezgić R, Radinković Ž, Krstić P. Horizont bioetike : Moral u doba tehničke reprodukcije života. 2012;
Drezgić Rada, Radinković Željko, Krstić Predrag, "Horizont bioetike : Moral u doba tehničke reprodukcije života" (2012)

Ekofeminizam : Nova politička odgovornost

Drezgić, Rada; Duhaček, Daša; Vasiljević, Jelena

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012)

TY  - BOOK
PY  - 2012
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/874
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T1  - Ekofeminizam : Nova politička odgovornost
ER  - 
@book{
editor = "Drezgić, Rada, Duhaček, Daša, Vasiljević, Jelena",
year = "2012",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/874",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
title = "Ekofeminizam : Nova politička odgovornost"
}
Drezgić, R., Duhaček, D.,& Vasiljević, J. (2012). Ekofeminizam : Nova politička odgovornost.
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju..
Drezgić R, Duhaček D, Vasiljević J. Ekofeminizam : Nova politička odgovornost. 2012;
Drezgić Rada, Duhaček Daša, Vasiljević Jelena, "Ekofeminizam : Nova politička odgovornost" (2012)

Bioetika

Rakić, Vojin; Mladenović, Ivan; Drezgić, Rada

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju; Službeni glasnik, 2012)

TY  - BOOK
PY  - 2012
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/869
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju; Službeni glasnik
T1  - Bioetika
ER  - 
@book{
editor = "Rakić, Vojin, Mladenović, Ivan, Drezgić, Rada",
year = "2012",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/869",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju; Službeni glasnik",
title = "Bioetika"
}
Rakić, V., Mladenović, I.,& Drezgić, R. (2012). Bioetika.
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju; Službeni glasnik..
Rakić V, Mladenović I, Drezgić R. Bioetika. 2012;
Rakić Vojin, Mladenović Ivan, Drezgić Rada, "Bioetika" (2012)

"Bela kuga" među "Srbima" : O naciji, rodu i rađanju na prelazu vekova

Drezgić, Rada

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju; Albatros plus, 2010)

TY  - BOOK
AU  - Drezgić, Rada
PY  - 2010
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/819
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju; Albatros plus
T1  - "Bela kuga" među "Srbima" : O naciji, rodu i rađanju na prelazu vekova
ER  - 
@book{
author = "Drezgić, Rada",
year = "2010",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/819",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju; Albatros plus",
title = ""Bela kuga" među "Srbima" : O naciji, rodu i rađanju na prelazu vekova"
}
Drezgić, R. (2010). "Bela kuga" među "Srbima" : O naciji, rodu i rađanju na prelazu vekova.
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju; Albatros plus..
Drezgić R. "Bela kuga" među "Srbima" : O naciji, rodu i rađanju na prelazu vekova. 2010;
Drezgić Rada, ""Bela kuga" među "Srbima" : O naciji, rodu i rađanju na prelazu vekova" (2010)

Od planiranja porodice do populacione politike – promena vladajuće paradigme u srpskoj demografiji krajem 20. veka

Drezgić, Rada

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2008)

TY  - JOUR
AU  - Drezgić, Rada
PY  - 2008
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/680
AB  - Ovaj rad opisuje promene naučne paradigme u demografiji do kojih je došlo u kontekstu društveno-političkih procesa tokom zadnje dve decenije dvadesetog veka. Promena se posmatra u domenu analize reproduktivnog ponašanja gde je, kako tvrdi autorka, teorija demografske tranzicije ostala dominantan okvir ali je prednost dobila njena modifikovana verzija koja primat daje idejnim u odnosu na struktrualne varijable u objašnjavanju reproduktivnog ponašanja; i u domenu socijalne politike, gde je, po rečima autorke, napušten koncept planiranja porodice a na njegovo mesto stupio koncept populacione politike. Autorka, međutim, tvrdi da alarmirajuća upozorenja i oštra retorika o populacionim problemima nisu doveli do formulisanja specifičnih mera populacione politke te da su demografski diskursi koji su u to vreme prepravili javni prostor bili mnogo značajniji za politiku identiteta – nacionalnog i rodnog – nego za socijalnu politiku.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo/Philosophy and Society
T1  - Od planiranja porodice do populacione politike – promena vladajuće paradigme u srpskoj demografiji krajem 20. veka
T1  - From family planning to population policy – a paradigm shift in Serbian demography at the end of the 20th century
SP  - 181
EP  - 215
DO  - 10.2298/FID0803181D
ER  - 
@article{
author = "Drezgić, Rada",
year = "2008",
url = "http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/680",
abstract = "Ovaj rad opisuje promene naučne paradigme u demografiji do kojih je došlo u kontekstu društveno-političkih procesa tokom zadnje dve decenije dvadesetog veka. Promena se posmatra u domenu analize reproduktivnog ponašanja gde je, kako tvrdi autorka, teorija demografske tranzicije ostala dominantan okvir ali je prednost dobila njena modifikovana verzija koja primat daje idejnim u odnosu na struktrualne varijable u objašnjavanju reproduktivnog ponašanja; i u domenu socijalne politike, gde je, po rečima autorke, napušten koncept planiranja porodice a na njegovo mesto stupio koncept populacione politike. Autorka, međutim, tvrdi da alarmirajuća upozorenja i oštra retorika o populacionim problemima nisu doveli do formulisanja specifičnih mera populacione politke te da su demografski diskursi koji su u to vreme prepravili javni prostor bili mnogo značajniji za politiku identiteta – nacionalnog i rodnog – nego za socijalnu politiku.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo/Philosophy and Society",
title = "Od planiranja porodice do populacione politike – promena vladajuće paradigme u srpskoj demografiji krajem 20. veka, From family planning to population policy – a paradigm shift in Serbian demography at the end of the 20th century",
pages = "181-215",
doi = "10.2298/FID0803181D"
}
Drezgić, R. (2008). From family planning to population policy – a paradigm shift in Serbian demography at the end of the 20th century.
Filozofija i društvo/Philosophy and SocietyBeograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 181-215.
https://doi.org/10.2298/FID0803181D
Drezgić R. From family planning to population policy – a paradigm shift in Serbian demography at the end of the 20th century. Filozofija i društvo/Philosophy and Society. 2008;:181-215
Drezgić Rada, "From family planning to population policy – a paradigm shift in Serbian demography at the end of the 20th century" (2008):181-215,
https://doi.org/10.2298/FID0803181D .
1