Petrović, Luka

Link to this page

Authority KeyName Variants
9261dae5-b537-4711-bdfb-a2f35c723f1d
  • Petrović, Luka (3)
Projects

Author's Bibliography

Ograničenost politika priznanja u zahtevima za redistribucijom

Petrović, Luka

(Beograd : Fakultet političkih nauka, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Petrović, Luka
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2156
AB  - U radu se ispituju dometi zahteva za redistribucijom koji dolaze iz politika
priznanja. Politike priznanja, odnosno politike razlike, u osnovi izvode redistributivne zahteve na osnovu priznanja specifičnog načina života određene društvene grupe. Radi se, pre svega, o zahtevima koji dolaze iz LGBT
zajednice, manjinskih etničkih zajednica i ženskih grupa, a u ranijim vremenima iz radničkog pokreta. Sa jedne strane, takva teorijska pozicija nudi
dobru osnovu za praktično-političku mobilizaciju članova date grupe i istorijski primeri organizovanja na osnovu zajedničkog identiteta argumenti su
u korist politika priznanja. Jačanjem specifičnog identiteta razvija se osećaj
solidarnosti unutar grupe, čime se stvaraju preduslovi za uspešno političko
delovanje. Sa druge strane, javlja se problem definisanja granica grupe i isključivanja zbog nepripadanja grupi, iako se osobe mogu nalaziti u jednako
lošem ekonomskom položaju, što je osnova kritike iz univerzalističkih pozicija. Osim problematizovanja ograničenosti zahteva za redistribucijom koji
dolaze iz politika priznanja, u radu se ispituju i mogućnosti saradnje identitetski definisanih grupa, kroz različite alternativne modele demokratije.
PB  - Beograd : Fakultet političkih nauka
T2  - Godišnjak FPN
T1  - Ograničenost politika priznanja u zahtevima za redistribucijom
T1  - Limitations of Redistribution Requirements That Come from Recognition Policie
IS  - 23
VL  - 14
SP  - 39
EP  - 57
ER  - 
@article{
author = "Petrović, Luka",
year = "2020",
abstract = "U radu se ispituju dometi zahteva za redistribucijom koji dolaze iz politika
priznanja. Politike priznanja, odnosno politike razlike, u osnovi izvode redistributivne zahteve na osnovu priznanja specifičnog načina života određene društvene grupe. Radi se, pre svega, o zahtevima koji dolaze iz LGBT
zajednice, manjinskih etničkih zajednica i ženskih grupa, a u ranijim vremenima iz radničkog pokreta. Sa jedne strane, takva teorijska pozicija nudi
dobru osnovu za praktično-političku mobilizaciju članova date grupe i istorijski primeri organizovanja na osnovu zajedničkog identiteta argumenti su
u korist politika priznanja. Jačanjem specifičnog identiteta razvija se osećaj
solidarnosti unutar grupe, čime se stvaraju preduslovi za uspešno političko
delovanje. Sa druge strane, javlja se problem definisanja granica grupe i isključivanja zbog nepripadanja grupi, iako se osobe mogu nalaziti u jednako
lošem ekonomskom položaju, što je osnova kritike iz univerzalističkih pozicija. Osim problematizovanja ograničenosti zahteva za redistribucijom koji
dolaze iz politika priznanja, u radu se ispituju i mogućnosti saradnje identitetski definisanih grupa, kroz različite alternativne modele demokratije.",
publisher = "Beograd : Fakultet političkih nauka",
journal = "Godišnjak FPN",
title = "Ograničenost politika priznanja u zahtevima za redistribucijom, Limitations of Redistribution Requirements That Come from Recognition Policie",
number = "23",
volume = "14",
pages = "39-57"
}
Petrović, L.. (2020). Ograničenost politika priznanja u zahtevima za redistribucijom. in Godišnjak FPN
Beograd : Fakultet političkih nauka., 14(23), 39-57.
Petrović L. Ograničenost politika priznanja u zahtevima za redistribucijom. in Godišnjak FPN. 2020;14(23):39-57..
Petrović, Luka, "Ograničenost politika priznanja u zahtevima za redistribucijom" in Godišnjak FPN, 14, no. 23 (2020):39-57.

Građanstvo, nacionalizam i ustavna demokratska država

Petrović, Luka

(Novi Sad: Kultura - Polis, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Petrović, Luka
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2157
AB  - Још од Француске револуција сукобљавају се принципи просветитељства који у својој основу имају једнако морално вредновање свих људских бића и
универзално гарантована права и патриотско вредновање посебног начина живота
једне заједнице. У крилу апсолутистичке монархије настали су предуслови за развој
индивидуалистичког грађанског друштва, а модерна држава је раскинувши са феудалним поретком легитимисала себе као просветитељски пројекат заснован на универзалним људским правима. Истовремено су већина модерних државе националне државе
које су спроводиле политике које су асимиловале мањинске заједнице. Национализам
је од настанка модерне државе служио као везивно ткиво индивидуалистичког
грађанског друштва. У овом тексту одговарам на питање да ли је могуће на концептуалном нивоу одвојити државу, грађанство и национализам и конципирати лојалност
према држави на рационалним основама. Следећи тезу да је веза модерне државе и
национализма историјски контингентна анализирам могућност лојалности засноване
на рационалном и активном грађанству и комуникацији грађана у јавној сфери. Један
такав одговор био би заснован на концепту уставног патриотизма који прави отклон од
националистичке концепције грађанства истовремено стварајући јединствену лојалност грађана према поретку.
AB  - Since the French Revolution, the principles of the Enlightenment which
were based on the equal moral evaluation of all human beings and universally guaranteed
rights clashed with the patriotic value of the special way of life of a community. Under the
absolutist monarchy, the preconditions for the development of an individualistic civil society
were created, and the modern state, breaking with the feudal order, legitimized itself as an
enlightenment project based on universal human rights. At the same time, most modern
states are nation-states which were pursuing policies that assimilated minority communities.
Since the emergence of the modern state, nationalism has served as the connective tissue of
individualistic civil society. In this paper, I answer the question of whether it is possible on a
conceptual level to separate the state, citizenship and nationalism and to conceptualize loyalty to the state on rational grounds. Following the thesis that the connection between the
modern state and nationalism is historically contingent, I analyze the possibility of loyalty
based on rational and active citizenship and communication of citizens in the public sphere.
One such answer would be based on the concept of constitutional patriotism, which deviates
from the nationalist conception of citizenship while creating a unique loyalty of citizens to
the polity.
PB  - Novi Sad: Kultura - Polis
PB  - Beograd: Institut za evropske studije
T2  - Kultura polisa
T1  - Građanstvo, nacionalizam i ustavna demokratska država
IS  - 43
VL  - 17
SP  - 195
EP  - 208
ER  - 
@article{
author = "Petrović, Luka",
year = "2020",
abstract = "Још од Француске револуција сукобљавају се принципи просветитељства који у својој основу имају једнако морално вредновање свих људских бића и
универзално гарантована права и патриотско вредновање посебног начина живота
једне заједнице. У крилу апсолутистичке монархије настали су предуслови за развој
индивидуалистичког грађанског друштва, а модерна држава је раскинувши са феудалним поретком легитимисала себе као просветитељски пројекат заснован на универзалним људским правима. Истовремено су већина модерних државе националне државе
које су спроводиле политике које су асимиловале мањинске заједнице. Национализам
је од настанка модерне државе служио као везивно ткиво индивидуалистичког
грађанског друштва. У овом тексту одговарам на питање да ли је могуће на концептуалном нивоу одвојити државу, грађанство и национализам и конципирати лојалност
према држави на рационалним основама. Следећи тезу да је веза модерне државе и
национализма историјски контингентна анализирам могућност лојалности засноване
на рационалном и активном грађанству и комуникацији грађана у јавној сфери. Један
такав одговор био би заснован на концепту уставног патриотизма који прави отклон од
националистичке концепције грађанства истовремено стварајући јединствену лојалност грађана према поретку., Since the French Revolution, the principles of the Enlightenment which
were based on the equal moral evaluation of all human beings and universally guaranteed
rights clashed with the patriotic value of the special way of life of a community. Under the
absolutist monarchy, the preconditions for the development of an individualistic civil society
were created, and the modern state, breaking with the feudal order, legitimized itself as an
enlightenment project based on universal human rights. At the same time, most modern
states are nation-states which were pursuing policies that assimilated minority communities.
Since the emergence of the modern state, nationalism has served as the connective tissue of
individualistic civil society. In this paper, I answer the question of whether it is possible on a
conceptual level to separate the state, citizenship and nationalism and to conceptualize loyalty to the state on rational grounds. Following the thesis that the connection between the
modern state and nationalism is historically contingent, I analyze the possibility of loyalty
based on rational and active citizenship and communication of citizens in the public sphere.
One such answer would be based on the concept of constitutional patriotism, which deviates
from the nationalist conception of citizenship while creating a unique loyalty of citizens to
the polity.",
publisher = "Novi Sad: Kultura - Polis, Beograd: Institut za evropske studije",
journal = "Kultura polisa",
title = "Građanstvo, nacionalizam i ustavna demokratska država",
number = "43",
volume = "17",
pages = "195-208"
}
Petrović, L.. (2020). Građanstvo, nacionalizam i ustavna demokratska država. in Kultura polisa
Novi Sad: Kultura - Polis., 17(43), 195-208.
Petrović L. Građanstvo, nacionalizam i ustavna demokratska država. in Kultura polisa. 2020;17(43):195-208..
Petrović, Luka, "Građanstvo, nacionalizam i ustavna demokratska država" in Kultura polisa, 17, no. 43 (2020):195-208.

Evropsko građanstvo i ustavni patriotizam: ka solidarnijoj Evropi

Petrović, Luka

(Beograd : Fakultet političkih nauka, 2020)

TY  - GEN
AU  - Petrović, Luka
PY  - 2020
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2158
AB  - Pandemija korona virusa ponovo je stavila na agendu pitanje solidarnosti i ekonomske
redistribucije unutar Evropske unije. Zdravstveni sistemi država Juga su najpogođeniji
pandemijom, a posledično je došlo i do ekonomske i socijalne krize. Zahtev za
preraspodelom bogatstva, mutualizacijom dugova i zajedničkim finansiranjem
ekonomskog oporavka u početku nije naišao na odobravanje „štedljivih“ država Evrope.
Za razliku od rasprava o krizi evropskog duga vođenih nakon Svetske ekonomske krize
iz 2008. ovoga puta krizu su proizveli eksterni faktori, što je otupelo snagu argumenata
zasovanih na navodnoj neodgovornosti pojedinih država. Istraživanje naručeno od
strane Evropskog parlamenta iz maja 2020. pokazuje da je 34% ispitanih stanovnika
Evropske unije zadovoljno nivoom solidarnosti između država u borbi protiv pandemije
(Kantar, 2020), što navodi na potragu za mehanizmima koji bi garantovali veću 
18
solidarnost unutar ovog poretka. Autor polazi od pretpostavke da je nadnacionalno
udruživanje neophodno radi uklanjanja negativnih efekata ekonomske globalizacije i
odbacuje suverenističke odgovore. U tekstu ispituje pojam evropskog građanstva, te
kako ovaj koncept može pospešiti stvaranje solidarnijeg poretka. Problem posebno
predstavlja činjenica da ono što je „urgentno potrebno da se uradi je ekstremno
nepopularno i stoga praktično nemoguće demokratski uraditi“ (Offe, 2013), a tiče se
široke ekonomske redistribucije, mutualizacije dugova, pa čak i stvaranje jedinstvenog
fiskalnog sistema unutar Evropske unije. Autor posebno ispituje oblik građanstva
zasnovan na konceptu ustavnog patriotizma (Habermas, 2006, Miler, 2010). Jednan od
njegovih elemenata, zajedničko sećanje na posleratnu pomoć nemačkoj ekonomiji
(Young, 2020), ovoga puta se može iskoristiti kao motivacija za slične politike solidarnosti.
PB  - Beograd : Fakultet političkih nauka
T2  - Političke posledice pandemije, knjiga sažetaka sa redovne međunarodne konferencije Sabor politikologa, Udruženje za političke nauke Srbije - Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu
T1  - Evropsko građanstvo i ustavni patriotizam: ka solidarnijoj Evropi
SP  - 17
EP  - 18
ER  - 
@misc{
author = "Petrović, Luka",
year = "2020",
abstract = "Pandemija korona virusa ponovo je stavila na agendu pitanje solidarnosti i ekonomske
redistribucije unutar Evropske unije. Zdravstveni sistemi država Juga su najpogođeniji
pandemijom, a posledično je došlo i do ekonomske i socijalne krize. Zahtev za
preraspodelom bogatstva, mutualizacijom dugova i zajedničkim finansiranjem
ekonomskog oporavka u početku nije naišao na odobravanje „štedljivih“ država Evrope.
Za razliku od rasprava o krizi evropskog duga vođenih nakon Svetske ekonomske krize
iz 2008. ovoga puta krizu su proizveli eksterni faktori, što je otupelo snagu argumenata
zasovanih na navodnoj neodgovornosti pojedinih država. Istraživanje naručeno od
strane Evropskog parlamenta iz maja 2020. pokazuje da je 34% ispitanih stanovnika
Evropske unije zadovoljno nivoom solidarnosti između država u borbi protiv pandemije
(Kantar, 2020), što navodi na potragu za mehanizmima koji bi garantovali veću 
18
solidarnost unutar ovog poretka. Autor polazi od pretpostavke da je nadnacionalno
udruživanje neophodno radi uklanjanja negativnih efekata ekonomske globalizacije i
odbacuje suverenističke odgovore. U tekstu ispituje pojam evropskog građanstva, te
kako ovaj koncept može pospešiti stvaranje solidarnijeg poretka. Problem posebno
predstavlja činjenica da ono što je „urgentno potrebno da se uradi je ekstremno
nepopularno i stoga praktično nemoguće demokratski uraditi“ (Offe, 2013), a tiče se
široke ekonomske redistribucije, mutualizacije dugova, pa čak i stvaranje jedinstvenog
fiskalnog sistema unutar Evropske unije. Autor posebno ispituje oblik građanstva
zasnovan na konceptu ustavnog patriotizma (Habermas, 2006, Miler, 2010). Jednan od
njegovih elemenata, zajedničko sećanje na posleratnu pomoć nemačkoj ekonomiji
(Young, 2020), ovoga puta se može iskoristiti kao motivacija za slične politike solidarnosti.",
publisher = "Beograd : Fakultet političkih nauka",
journal = "Političke posledice pandemije, knjiga sažetaka sa redovne međunarodne konferencije Sabor politikologa, Udruženje za političke nauke Srbije - Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu",
title = "Evropsko građanstvo i ustavni patriotizam: ka solidarnijoj Evropi",
pages = "17-18"
}
Petrović, L.. (2020). Evropsko građanstvo i ustavni patriotizam: ka solidarnijoj Evropi. in Političke posledice pandemije, knjiga sažetaka sa redovne međunarodne konferencije Sabor politikologa, Udruženje za političke nauke Srbije - Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu
Beograd : Fakultet političkih nauka., 17-18.
Petrović L. Evropsko građanstvo i ustavni patriotizam: ka solidarnijoj Evropi. in Političke posledice pandemije, knjiga sažetaka sa redovne međunarodne konferencije Sabor politikologa, Udruženje za političke nauke Srbije - Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu. 2020;:17-18..
Petrović, Luka, "Evropsko građanstvo i ustavni patriotizam: ka solidarnijoj Evropi" in Političke posledice pandemije, knjiga sažetaka sa redovne međunarodne konferencije Sabor politikologa, Udruženje za političke nauke Srbije - Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu (2020):17-18.