Вучићевић, Душан

Link to this page

Authority KeyName Variants
0dca30d1-8d90-4e39-b6e0-52e53b6faef0
  • Вучићевић, Душан (3)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Ко шаље новац кући? Фискалне последице територијалне репрезентативности Народне скупштине

Бурсаћ, Дејан; Вучићевић, Душан

(Београд : Институт за политичке студије, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Бурсаћ, Дејан
AU  - Вучићевић, Душан
PY  - 2023
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3071
AB  - Пракса по којој политички представници покушавају да обезбеде бенефите гласачима у својим локалним заједницама није нова појава. Најчешће се ради о финансирању јавних радова, као и о субвенцијама или директним трансферима, било у пројекте или социјалне бенефиције, а како би се повећао политички рејтинг и у коначници обезбедио реизбор. Иако је ова пракса израженија у изборним системима са више мањих изборних јединица, може се понегде идентификовати и у пропорционалном систему. Намера аутора је да управо на случају Србије испитају корелацију између локалне заступљености народних посланика и буџетских трансфера и уопште финансирања локалних самоуправа. У ту сврху, тестирани су подаци о пребивалишту посланика, те упоређени са нивоом трансфера, субвенција, износом локалних буџета укључујући расходе буџета и буџетски суфицит, односно дефицит, а додатно контролисани варијаблама попут броја становника, нивоа развијености, стопе незапослености, удела становништва старијег од 65 година и корисника социјалне помоћи, као и сличних развојних и друштвених фактора. Узорак је обухватио 145 јединица локалне самоуправе у Србији, за период од 2013. до 2021. године. Резултати емпријске анализе потврђују да „pork barrel“ праксе постоје и у окружењу (једна изборна јединица, затворене изборне листе) које не ствара институционалне подстицаје за култивацију персоналних гласова. Чак и у Србији, политичари ће фаворизовати своја места пребивалишта увећањем нивоа јавних инвестиција, док ће општине без посланика остајати без финансијских бенефита које доноси парламентарна репрезентативност. Ове праксе се примарно остварују кроз субвенције, али и нивое локалних буџета, док су трансфери са виших нивоа власти углавном законски одређени те је простор за интервенцију и мешање народних посланика сужен.
AB  - The practice of political representatives trying to provide benefits to voters in their local communities is not new. The phenomenon is most often operationalized through financing of public works, projects, subsidies, direct transfers or social benefits, provided in order to increase the political ratings and ultimately ensure reelection. Although the practice is more pronounced in candidate-oriented electoral systems consisting of single-member districts, it can also be identified within the countries employing the proportional list system. The authors’ intention is to examine a correlation between the local representation in the Serbian parliament and budgetary transfers and moreover a general level of local financing. For this purpose, data on the residence of MPs was compared with the levels of transfers, subsidies and amount of local expenditures, while the models are additionally controlled with various variables including size of municipality, development level, unemployment rate, share of elderly population, as well as other developmental and societal factors. The sample covered 145 cities and municipalities in Serbia, for а period from 2013 to 2021. The empirical results indicate that pork barrel practices are indeed present even in the environment of closed electoral lists with at-large single district, which does not create institutional incentives for the cultivation of personal vote. But even in Serbia, it seems that local politicians favor their places of residence by increasing the level of public investments. Consequently, municipalities without deputies will remain without financial benefits that parliamentary representation provides. We found that these practices are primarily accomplished through central level subsidies, but can also be identified in the amounts of local budgets and local expenditures. On the other hand, direct annual transfers from the higher levels of government are mostly fixed due to the exact legal criteria, exempting the interference of elected deputies on this particular financing mechanism.
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Српска политичка мисао
T1  - Ко шаље новац кући? Фискалне последице територијалне репрезентативности Народне скупштине
T1  - Who Sends Money Home?  Fiscal Consequences of The Territorial Representation in Serbia
IS  - 3
VL  - 81
SP  - 29
EP  - 49
DO  - 10.5937/spm81-45091
ER  - 
@article{
author = "Бурсаћ, Дејан and Вучићевић, Душан",
year = "2023",
abstract = "Пракса по којој политички представници покушавају да обезбеде бенефите гласачима у својим локалним заједницама није нова појава. Најчешће се ради о финансирању јавних радова, као и о субвенцијама или директним трансферима, било у пројекте или социјалне бенефиције, а како би се повећао политички рејтинг и у коначници обезбедио реизбор. Иако је ова пракса израженија у изборним системима са више мањих изборних јединица, може се понегде идентификовати и у пропорционалном систему. Намера аутора је да управо на случају Србије испитају корелацију између локалне заступљености народних посланика и буџетских трансфера и уопште финансирања локалних самоуправа. У ту сврху, тестирани су подаци о пребивалишту посланика, те упоређени са нивоом трансфера, субвенција, износом локалних буџета укључујући расходе буџета и буџетски суфицит, односно дефицит, а додатно контролисани варијаблама попут броја становника, нивоа развијености, стопе незапослености, удела становништва старијег од 65 година и корисника социјалне помоћи, као и сличних развојних и друштвених фактора. Узорак је обухватио 145 јединица локалне самоуправе у Србији, за период од 2013. до 2021. године. Резултати емпријске анализе потврђују да „pork barrel“ праксе постоје и у окружењу (једна изборна јединица, затворене изборне листе) које не ствара институционалне подстицаје за култивацију персоналних гласова. Чак и у Србији, политичари ће фаворизовати своја места пребивалишта увећањем нивоа јавних инвестиција, док ће општине без посланика остајати без финансијских бенефита које доноси парламентарна репрезентативност. Ове праксе се примарно остварују кроз субвенције, али и нивое локалних буџета, док су трансфери са виших нивоа власти углавном законски одређени те је простор за интервенцију и мешање народних посланика сужен., The practice of political representatives trying to provide benefits to voters in their local communities is not new. The phenomenon is most often operationalized through financing of public works, projects, subsidies, direct transfers or social benefits, provided in order to increase the political ratings and ultimately ensure reelection. Although the practice is more pronounced in candidate-oriented electoral systems consisting of single-member districts, it can also be identified within the countries employing the proportional list system. The authors’ intention is to examine a correlation between the local representation in the Serbian parliament and budgetary transfers and moreover a general level of local financing. For this purpose, data on the residence of MPs was compared with the levels of transfers, subsidies and amount of local expenditures, while the models are additionally controlled with various variables including size of municipality, development level, unemployment rate, share of elderly population, as well as other developmental and societal factors. The sample covered 145 cities and municipalities in Serbia, for а period from 2013 to 2021. The empirical results indicate that pork barrel practices are indeed present even in the environment of closed electoral lists with at-large single district, which does not create institutional incentives for the cultivation of personal vote. But even in Serbia, it seems that local politicians favor their places of residence by increasing the level of public investments. Consequently, municipalities without deputies will remain without financial benefits that parliamentary representation provides. We found that these practices are primarily accomplished through central level subsidies, but can also be identified in the amounts of local budgets and local expenditures. On the other hand, direct annual transfers from the higher levels of government are mostly fixed due to the exact legal criteria, exempting the interference of elected deputies on this particular financing mechanism.",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Српска политичка мисао",
title = "Ко шаље новац кући? Фискалне последице територијалне репрезентативности Народне скупштине, Who Sends Money Home?  Fiscal Consequences of The Territorial Representation in Serbia",
number = "3",
volume = "81",
pages = "29-49",
doi = "10.5937/spm81-45091"
}
Бурсаћ, Д.,& Вучићевић, Д.. (2023). Ко шаље новац кући? Фискалне последице територијалне репрезентативности Народне скупштине. in Српска политичка мисао
Београд : Институт за политичке студије., 81(3), 29-49.
https://doi.org/10.5937/spm81-45091
Бурсаћ Д, Вучићевић Д. Ко шаље новац кући? Фискалне последице територијалне репрезентативности Народне скупштине. in Српска политичка мисао. 2023;81(3):29-49.
doi:10.5937/spm81-45091 .
Бурсаћ, Дејан, Вучићевић, Душан, "Ко шаље новац кући? Фискалне последице територијалне репрезентативности Народне скупштине" in Српска политичка мисао, 81, no. 3 (2023):29-49,
https://doi.org/10.5937/spm81-45091 . .

Мањинско представљање као „смоквин лист“ за партијско предузетништво на изборима у Србији

Бурсаћ, Дејан; Вучићевић, Душан

(Београд : Факултет политичких наука, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Бурсаћ, Дејан
AU  - Вучићевић, Душан
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3456
AB  - Аутори анализирају проблем злоупотребе афирмативних мера у погледу кандидатуре и доделе мандата за партије националних мањина, а приликом избора за Народну скупштину Републике Србије. Неколико кандидатура у последњим изборним циклусима отворило је питање либералног приступа институционалном дизајну овог аспекта изборног система у мултиетничким друштвима, у чијем контексту се омогућава самоконституисање мањинског представљања на самим изборима, где партије и кандидати сами тврде да заступају интересе одређене етничке групе. За потребу испитивања стварног утемељења таквих партија у мањинским заједницама, аутори су креирали индекс етничког гласања, који су затим применили на узорак од 10 националних мањина тј. њихових листа и готово 800 насеља са мањинским присуством већим од 3% удела у укупном становништву, током последњих седам изборних циклуса од увођења афирмативних мера. Однос мањинског удела у становништву и изборних резултата идентификованих мањинских листа открио је да, упркос томе што постоје бројне етничке партије заиста утемељене у мањинским заједницама, у неколико случајева подршка је долазила искључиво од већинске етничке групе. Афирмативне мере су у таквим приликама коришћене за реализацију приватних политичких амбиција, невезаних за представљање етничких интереса.
PB  - Београд : Факултет политичких наука
T2  - Политички живот
T1  - Мањинско представљање као „смоквин лист“ за партијско предузетништво на изборима у Србији
VL  - 23
SP  - 45
EP  - 70
DO  - 10.18485/fpn_pz.2022.23.4
ER  - 
@article{
author = "Бурсаћ, Дејан and Вучићевић, Душан",
year = "2022",
abstract = "Аутори анализирају проблем злоупотребе афирмативних мера у погледу кандидатуре и доделе мандата за партије националних мањина, а приликом избора за Народну скупштину Републике Србије. Неколико кандидатура у последњим изборним циклусима отворило је питање либералног приступа институционалном дизајну овог аспекта изборног система у мултиетничким друштвима, у чијем контексту се омогућава самоконституисање мањинског представљања на самим изборима, где партије и кандидати сами тврде да заступају интересе одређене етничке групе. За потребу испитивања стварног утемељења таквих партија у мањинским заједницама, аутори су креирали индекс етничког гласања, који су затим применили на узорак од 10 националних мањина тј. њихових листа и готово 800 насеља са мањинским присуством већим од 3% удела у укупном становништву, током последњих седам изборних циклуса од увођења афирмативних мера. Однос мањинског удела у становништву и изборних резултата идентификованих мањинских листа открио је да, упркос томе што постоје бројне етничке партије заиста утемељене у мањинским заједницама, у неколико случајева подршка је долазила искључиво од већинске етничке групе. Афирмативне мере су у таквим приликама коришћене за реализацију приватних политичких амбиција, невезаних за представљање етничких интереса.",
publisher = "Београд : Факултет политичких наука",
journal = "Политички живот",
title = "Мањинско представљање као „смоквин лист“ за партијско предузетништво на изборима у Србији",
volume = "23",
pages = "45-70",
doi = "10.18485/fpn_pz.2022.23.4"
}
Бурсаћ, Д.,& Вучићевић, Д.. (2022). Мањинско представљање као „смоквин лист“ за партијско предузетништво на изборима у Србији. in Политички живот
Београд : Факултет политичких наука., 23, 45-70.
https://doi.org/10.18485/fpn_pz.2022.23.4
Бурсаћ Д, Вучићевић Д. Мањинско представљање као „смоквин лист“ за партијско предузетништво на изборима у Србији. in Политички живот. 2022;23:45-70.
doi:10.18485/fpn_pz.2022.23.4 .
Бурсаћ, Дејан, Вучићевић, Душан, "Мањинско представљање као „смоквин лист“ за партијско предузетништво на изборима у Србији" in Политички живот, 23 (2022):45-70,
https://doi.org/10.18485/fpn_pz.2022.23.4 . .

Покрајински избори 2016. године - Хомогенизација власти

Бурсаћ, Дејан; Вучићевић, Душан

(Београд : Институт за политичке студије, 2016)

TY  - CHAP
AU  - Бурсаћ, Дејан
AU  - Вучићевић, Душан
PY  - 2016
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3430
AB  - Избори за посланике у Скупштини Аутономне покрајине Војводине, седми по реду од обнове вишестраначја, одржани су 24. априла 2016. године, истог дана када и парламентарни избори, али и гласање за већину локалних самоуправа у Србији. Изборе је 22. марта расписао председник Скупштине Војводине, Иштван Пастор – иако су они били очекивани много раније, из неколико разлога. Пре свега, политичка реалност у смислу учвршћивања власти Српске напредне странке, симултано са драстичним падом рејтинга (и удела гласова) Демократске странке на парламентарним изборима 2014. године, учинила је позицију покрајинског премијера Бојана Пајтића неодрживом. Поред тога, током 2014. године дошло је и до промене нормативног оквира у покрајини, посебно у смислу новог Статута и нарочито Одлуке о избору посланика у Скупштину АПВ, којом је изборни систем промењен из мешовитог у пропорционални. Тиме је после више од две деценије у покрајини укинут сваки вид директног гласања за личност кандидата. Аутори у раду испитују ефекте које су промене како нормативног оквира у Војводини, тако и политичке динамике у Србији у целини, имале на резултате и исход покрајинских избора.
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Избори у Србији 2016. године – „Историјска“ или „Пирова“ победа (ур. М. Јовановић, Д. Вучићевић)
T1  - Покрајински избори 2016. године - Хомогенизација власти
SP  - 145
EP  - 166
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3430
ER  - 
@inbook{
author = "Бурсаћ, Дејан and Вучићевић, Душан",
year = "2016",
abstract = "Избори за посланике у Скупштини Аутономне покрајине Војводине, седми по реду од обнове вишестраначја, одржани су 24. априла 2016. године, истог дана када и парламентарни избори, али и гласање за већину локалних самоуправа у Србији. Изборе је 22. марта расписао председник Скупштине Војводине, Иштван Пастор – иако су они били очекивани много раније, из неколико разлога. Пре свега, политичка реалност у смислу учвршћивања власти Српске напредне странке, симултано са драстичним падом рејтинга (и удела гласова) Демократске странке на парламентарним изборима 2014. године, учинила је позицију покрајинског премијера Бојана Пајтића неодрживом. Поред тога, током 2014. године дошло је и до промене нормативног оквира у покрајини, посебно у смислу новог Статута и нарочито Одлуке о избору посланика у Скупштину АПВ, којом је изборни систем промењен из мешовитог у пропорционални. Тиме је после више од две деценије у покрајини укинут сваки вид директног гласања за личност кандидата. Аутори у раду испитују ефекте које су промене како нормативног оквира у Војводини, тако и политичке динамике у Србији у целини, имале на резултате и исход покрајинских избора.",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Избори у Србији 2016. године – „Историјска“ или „Пирова“ победа (ур. М. Јовановић, Д. Вучићевић)",
booktitle = "Покрајински избори 2016. године - Хомогенизација власти",
pages = "145-166",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3430"
}
Бурсаћ, Д.,& Вучићевић, Д.. (2016). Покрајински избори 2016. године - Хомогенизација власти. in Избори у Србији 2016. године – „Историјска“ или „Пирова“ победа (ур. М. Јовановић, Д. Вучићевић)
Београд : Институт за политичке студије., 145-166.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3430
Бурсаћ Д, Вучићевић Д. Покрајински избори 2016. године - Хомогенизација власти. in Избори у Србији 2016. године – „Историјска“ или „Пирова“ победа (ур. М. Јовановић, Д. Вучићевић). 2016;:145-166.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3430 .
Бурсаћ, Дејан, Вучићевић, Душан, "Покрајински избори 2016. године - Хомогенизација власти" in Избори у Србији 2016. године – „Историјска“ или „Пирова“ победа (ур. М. Јовановић, Д. Вучићевић) (2016):145-166,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rifdt_3430 .