Балуновић, Филип

Link to this page

Authority KeyName Variants
6b5f5d50-ca60-49d1-9bcc-e4ca29f3f77f
  • Балуновић, Филип (2)
Projects

Author's Bibliography

Na šta mislimo kada kažemo... Aktivizam poznatih u vreme ekonomije pažnje: slučaj Srbije

Балуновић, Филип

(Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2022)

TY  - BOOK
AU  - Балуновић, Филип
PY  - 2022
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2617
AB  - У постиндустријским друштвима пажња је постала вреднија валута од оне коју складиштимо на банковним рачунима. Стога се овај есеј бави начином на који овај феномен утиче на друштвени и политички активизам, који се за пажњу мора такмичити са комерцијалним актерима са једне и великим, финансијски моћним политичким организацијама, са друге стране. Једна од заступљенијих активистичких стратегија у том такмичењу је ангажовање познатих личности које по вокацији свог посла са собом носе велику видљивост и привлаче ширу пажњу јавности. Овај феномен, који можемо назвати “активизмом познатих” (енг: целебритy ацтивисм), истражен је  у контексту Србије као студије случаја. Најпре, адресира се питање како је економија пажње утицала на активизам у Србији, а онда и каква је улога “славних” у борби коју друштвени покрети воде против “ветрењача” економије пажње у тој земљи. У овом истраживању, фукус је на три активистичке групе: “Против диктатуре”, “Један од 5 милиона” и еколошки покрет. Напослетку, узевши у обзир закључке, предложена је стратегија која указује на то какав је ангажман јавних личности у активизму сврсисходан, а какав контра-продуктиван.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - ИФДТ - ФОД : Едиција Трг
T1  - Na šta mislimo kada kažemo... Aktivizam poznatih u vreme ekonomije pažnje: slučaj Srbije
ER  - 
@book{
author = "Балуновић, Филип",
year = "2022",
abstract = "У постиндустријским друштвима пажња је постала вреднија валута од оне коју складиштимо на банковним рачунима. Стога се овај есеј бави начином на који овај феномен утиче на друштвени и политички активизам, који се за пажњу мора такмичити са комерцијалним актерима са једне и великим, финансијски моћним политичким организацијама, са друге стране. Једна од заступљенијих активистичких стратегија у том такмичењу је ангажовање познатих личности које по вокацији свог посла са собом носе велику видљивост и привлаче ширу пажњу јавности. Овај феномен, који можемо назвати “активизмом познатих” (енг: целебритy ацтивисм), истражен је  у контексту Србије као студије случаја. Најпре, адресира се питање како је економија пажње утицала на активизам у Србији, а онда и каква је улога “славних” у борби коју друштвени покрети воде против “ветрењача” економије пажње у тој земљи. У овом истраживању, фукус је на три активистичке групе: “Против диктатуре”, “Један од 5 милиона” и еколошки покрет. Напослетку, узевши у обзир закључке, предложена је стратегија која указује на то какав је ангажман јавних личности у активизму сврсисходан, а какав контра-продуктиван.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "ИФДТ - ФОД : Едиција Трг",
title = "Na šta mislimo kada kažemo... Aktivizam poznatih u vreme ekonomije pažnje: slučaj Srbije"
}
Балуновић, Ф.. (2022). Na šta mislimo kada kažemo... Aktivizam poznatih u vreme ekonomije pažnje: slučaj Srbije. in ИФДТ - ФОД : Едиција Трг
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju..
Балуновић Ф. Na šta mislimo kada kažemo... Aktivizam poznatih u vreme ekonomije pažnje: slučaj Srbije. in ИФДТ - ФОД : Едиција Трг. 2022;..
Балуновић, Филип, "Na šta mislimo kada kažemo... Aktivizam poznatih u vreme ekonomije pažnje: slučaj Srbije" in ИФДТ - ФОД : Едиција Трг (2022).

Social Movements as Producers and Receivers of Knowledge: The Case of “Don’t Let Belgrade D(r)own”

Балуновић, Филип

(Факултет за медије и комуникације, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Балуновић, Филип
PY  - 2021
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/2652
AB  - In this paper I am seeking to resolve a theoretical dilemma. The main argument
is that the relationship between social movements and knowledge is a “two-way street”, in
which knowledge both gets diffused from critical communities and gets produced by the social
movements. In order to resolve this tension one should, I argue, make an analytical separation
between different levels of abstraction of knowledge. The macro (conceptual) level is, according to my approach, to be understood as taken over from critical communities. The micro level
as contextual intervention into macro conceptualization of reality, whereas the meso level is
to be viewed as knowledge produced by social movements when conceptual and presumed /
contextual knowledge gets combined. It is at the meso level, in other words, that we can see
what applied theory looks like after being exposed to a given context. Knowledge occurring
at this level represents the outcome of work done by what Jameson and Eyerman call “movement intellectuals” or what Antoni Gramsci calls “organic intellectuals”. This is how one may
theoretically resolve the above-indicated tension and prevent excluding one approach at the
expense of the other
PB  - Факултет за медије и комуникације
T2  - АМ Часопис за студије уметности и медије
T1  - Social Movements as Producers and Receivers of Knowledge: The Case of “Don’t Let Belgrade D(r)own”
IS  - 26
SP  - 103
EP  - 114
DO  - 10.25038/am.v0i26.474
ER  - 
@article{
author = "Балуновић, Филип",
year = "2021",
abstract = "In this paper I am seeking to resolve a theoretical dilemma. The main argument
is that the relationship between social movements and knowledge is a “two-way street”, in
which knowledge both gets diffused from critical communities and gets produced by the social
movements. In order to resolve this tension one should, I argue, make an analytical separation
between different levels of abstraction of knowledge. The macro (conceptual) level is, according to my approach, to be understood as taken over from critical communities. The micro level
as contextual intervention into macro conceptualization of reality, whereas the meso level is
to be viewed as knowledge produced by social movements when conceptual and presumed /
contextual knowledge gets combined. It is at the meso level, in other words, that we can see
what applied theory looks like after being exposed to a given context. Knowledge occurring
at this level represents the outcome of work done by what Jameson and Eyerman call “movement intellectuals” or what Antoni Gramsci calls “organic intellectuals”. This is how one may
theoretically resolve the above-indicated tension and prevent excluding one approach at the
expense of the other",
publisher = "Факултет за медије и комуникације",
journal = "АМ Часопис за студије уметности и медије",
title = "Social Movements as Producers and Receivers of Knowledge: The Case of “Don’t Let Belgrade D(r)own”",
number = "26",
pages = "103-114",
doi = "10.25038/am.v0i26.474"
}
Балуновић, Ф.. (2021). Social Movements as Producers and Receivers of Knowledge: The Case of “Don’t Let Belgrade D(r)own”. in АМ Часопис за студије уметности и медије
Факултет за медије и комуникације.(26), 103-114.
https://doi.org/10.25038/am.v0i26.474
Балуновић Ф. Social Movements as Producers and Receivers of Knowledge: The Case of “Don’t Let Belgrade D(r)own”. in АМ Часопис за студије уметности и медије. 2021;(26):103-114.
doi:10.25038/am.v0i26.474 .
Балуновић, Филип, "Social Movements as Producers and Receivers of Knowledge: The Case of “Don’t Let Belgrade D(r)own”" in АМ Часопис за студије уметности и медије, no. 26 (2021):103-114,
https://doi.org/10.25038/am.v0i26.474 . .